Ajman al-Zavahiri nasledio je Osamu bin Ladena na mestu vođe terorističke organizacije Al Kaide nakon što je godinama bio njen glavni organizator i strateg.
Al-Zavahiri (71) ubijen je tokom vikenda u napadu američke bespilotne letelice, objavio je američ predsednik Džozef Bajden u ponedeljak uveče.
Agencija Rojters izveštava da je Zavahiri sa zaprepaštenjem posmatrao kako je Al Kaida ostavljena po strani u arapskim pobunama 2010-11, koje su pokrenuli uglavnom aktivisti srednje klase i intelektualci koji su se protivili decenijama autokratije.
U godinama nakon Bin Ladenove smrti, u američkim vazdušnim napadima ubijen je čiav niz al-Zavahirijevih zamenika, što je umanjilo njegovu sposobnost da tom terorističkom organizacijom koordinira globalno.
Rojters piše da je uprkos reputaciji nefleksibilne i borbene ličnosti, al-Zavahiri uspeo da drži na okupu slabo povezane grupe širom sveta koje su uspevale da predvode lokalne pobune. Neke od njih bile su ukorenjene u nemirima koji su proizašli iz Arapskog proleća. Nasilje je destabilisalo brojne zemlje širom Azije, Afrike i Bliskog istoka.
Ali dani Al-Kaide kao centralno vođene, hijerarhijske mreže zaverenika koji su napali Sjedinjene Države 11. septembra 2001, odavno su prošli. Umesto toga, militantnost se vratila svojim korenima u sukobima na lokalnom nivou, predvođena kombinacijom lokalnih nezadovoljstava i podsticanja transnacionalnih džihadskih mreža koje koriste društvene medije.
Al-Zavahirijevo poreklo islamističke militantnosti seže decenijama unazad.
Prvi put je svet čuo za njega kada se našao u kavezu sudnice nakon ubistva egipatskog predsednika Anvara Sadata 1981. godine.
"Žrtvovali smo se, i još uvek smo spremni na još žrtava do pobede islama", vikao je al-Zavahiri, u belom ogrtaču, dok kolege optuženici, besni zbog Sadatovog mirovnog sporazuma sa Izraelom, uzvikivali slogane.
Al-Zavahiri je odslužio trogodišnju zatvorsku kaznu zbog ilegalnog posedovanja oružja, ali je oslobođen glavnih optužbi.
Obrazovani hirurg — jedan od njegovih pseudonima je bio Doktor — al-Zavahiri je otišao u Pakistan nakon oslobađanja, gde je radio sa Crvenim polumesecom na lečenju islamističkih mudžahedina gerilaca ranjenih u Avganistanu u borbi protiv sovjetskih snaga.
U tom periodu upoznao se sa Bin Ladenom, bogatim Saudijcem koji se pridružio avganistanskom otporu.
Preuzevši vođstvo Islamskog džihada u Egiptu 1993. godine, al-Zavahiri je bio vodeća ličnost u kampanji sredinom 1990-ih za zbacivanje vlade i uspostavljanje purističke islamske države. Više od 1.200 Egipćana je ubijeno.
Egipatske vlasti započele su obračun protiv Islamskog džihada nakon pokušaja atentata na predsednika Hosnija Mubaraka u junu 1995. godine u Adis Abebi u Etiopiji.
Odogovor, tada već prosedog al-Zavahirija, bilo je naređenje za napad na egipatsku ambasadu u Islamabadu 1995. godine. Dva automobila puna eksploziva probila su se kroz kapije kompleksa, ubivši 16 ljudi.
Egipatski vojni sud je 1999. godine osudio al-Zavahirija na smrt u odsustvu. Do tada je živeo, kako navodi Rojters, spartanskim životom militanata nakon što je pomogao Bin Ladenu da formira Al Kaidu.
Na video snimku koji je Al Džazira emitovala 2003. godine prikazana su dvojica muškaraca kako hodaju po stenovitom planinskom obronku - slika za koju su se zapadne obaveštajne službe nadale da će pružiti tragove o tome gde se nalaze.
Pretnje globalnim džihadom
Verovalo se da se godinama al-Zavahiri krio duž nepristupačne granice između Pakistana i Avganistana. On je preuzeo vođstvo Al-Kaide 2011. godine nakon što Bin Laden ubijen u skrovištu u Pakistanu. Od tada je više puta pozivao na globalni džihad, sa puškom AK-47 u kadru tokom video poruka.
U hvalospevu Bin Ladenu, al-Zavahiri je obećao da će nastaviti sa napadima na Zapad, podsećajući na pretnju militanata rođenog u Saudijskoj Arabiji da "nećete sanjati o bezbednosti dok je ne živimo kao stvarnost i dok ne napustite zemlje muslimana."
Kako se ispostavilo, pojava još tvrdokornije grupe Islamska država 2014-2019 u Iraku i Siriji privukla je isto toliko, ako ne i više, pažnju zapadnih antiterorističkih snaga.
Al-Zavahiri je često pokušavao da raspiruje strasti među muslimanima komentarišući na internetu osetljiva pitanja kao što su američka politika na Bliskom istoku ili izraelske akcije protiv Palestinaca, ali se smatralo da njegova izjava nema Bin Ladenovu privlačnost.
Na praktičnom nivou, veruje se da je al-Zavahiri bio uključen u neke od najvećih operacija Al Kaide, pomažući u organizovanju napada 2001. godine, kada su avioni koje je otela Al Kaida korišćeni da ubiju 3.000 ljudi u Sjedinjenim Državama.
Optužen je za svoju navodnu ulogu u bombaškim napadima na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. FBI je raspisao nagradu od 25 miliona dolara za njegovu glavu na svoju listu najtraženijih.
Ugledna porodica
Al-Zavahiri nije izašao iz sirotinjskih četvrti Kaira, kao drugi pripadnici militantnih grupa. Rođen 1951. u uglednoj kairskoj porodici, al-Zavahiri je bio unuk velikog imama Al Azhare, jedne od najvažnijih islamskih džamija.
Al-Zavahiri je odrastao u zelenom predgrađu Kaira Maadi, mestu koje je bilo omiljeno kod iseljenika iz zapadnih zemalja protiv kojih se bunio. Sin profesora farmakologije, al-Zavahiri je prvi put prihvatio islamski fundamentalizam sa 15 godina.
Bio je inspirisan revolucionarnim idejama egipatskog pisca Sajida Kutba, islamiste pogubljenog 1966. godine pod optužbom da je pokušao da zbaci vlast u državi.
Kolege koje su 1970-ih studirale sa al-Zavahirijem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu opisuju ga kao živahnog mladića koji je išao u bioskop, slušao muziku i šalio se sa prijateljima.
"Kada je izašao iz zatvora, bio je potpuno druga osoba", rekao je doktor koji je studirao sa al-Zavahirijem i odbio da bude imenovan.
U kavezu sudnice nakon ubistva Sadata na vojnoj paradi, al-Zavahiri se obratio međunarodnoj štampi, rekavši da su militanti pretrpeli tešku torturu, uključujući bičevanje i napade divljih pasa u zatvoru.
"Uhapsili su žene, majke, očeve, sestre i sinove na suđenju da izvrše psihološki pritisak na ove nevine zatvorenike", rekao je on.
Zatvorenici su rekli da su ti uslovi dodatno radikalizovali al-Zavahirija i postavili ga na put ka globalnom džihadu.
