Da li ćemo se ikad vratiti u normalu?
To je pitanje koje se postavlja širom planete dok ispraćamo 2020. godini i dočekujemo 2021.
I tome se pridodaje još nekoliko pitanja: Da li će se vakcine protiv koronavirusa pokazati efikasnim? Koliko će trajati imunitet? Da li će se inokulirati dovoljan broj da se omogući suzbijanje virusa? Da li će virus mutirati, menjajući oblik svoje genetike, primoravajući naučnike koji prave vakcinu da se igraju igre jurenja?
Takođe, čak i ako se virus suzbije, hoće li se dugoročni političke, socijalne i ekonomske posledice pandemije značiti da se život nikada neće sasvim vratiti u normalu?
Štaviše, da li bismo samo želeli jednostavno nastavljanje postojećeg stanja?
Svet je bio van sebe i pre nego što je koronavirus sve preokreno. Sa finansijskim krahom 2008-09, uspostavljeni politički poredak već je bio poljuljan porastom populizma.
Pišući u svojoj knjizi od pre koronavirusa, "Doba besa: Istorija sadašnjosti", indijski esejista Pankaj Mišra ustvrdio je da su se mnogi osećali nemoćno, gubeći veru u tradicionalne političke vlasti da ih zaštite ili u njihovu sposobnost da vrate ospokojavajuću predvidljivost.
Ogorčenja su rasla zbog sve nejednake raspodele bogatstva i moći. "Levičari" su želeli novi dogovor. Uspon novih sila takođe je počeo da uzdrmava globalni status kuo, ponovo podstičući stara nezadovoljstva i podstičući nove sukobe.
Sve je to bilo pre pojave smrtonosnog virusa koji je započeo testiranje vlada, dodajući još više nepredvidljivosti i sumnje. A sada se kriza javnog zdravlja pretvorila u višeglavu hidru međusobno povezanih preokreta.
Na desetine miliona ljudi izgubilo je posao. A kada puni cunami ekonomskih posledica bude udario, kažu ekonomisti, redovi nezaposlenih će rasti.
"Iako masovna vakcinacija ukazuje na kraj pandemije Kovid 19 u narednih godinu dana, ona ne pruža imunitet protiv dugotrajne ekonomske štete", kaže Stefan Rouč, viši saradnik sa Univerziteta Jejl i bivši glavni ekonomista Morgan Stanlija, investicione banka sa sedištem u Njujorku.
"Nedavna istraživanja o uticaju 19 glavnih pandemija koje datiraju iz 14. veka - svaka sa brojem smrtnih slučajeva većim od 100.000 - ističu dugu senku ekonomskog pokolja", dodaje on.
Vlade se masovno zadužuju ili se duboko ukopavaju u rezerve da bi pokušale da prevaziđu pandemiju, nadajući se da će se postpandemijski ekonomski rast dovoljno ubrzati kako bi se vratila ravnoteža.
U knjizi "Dekameron" italijanskog autora, klasika Đovanija Bokača, dovršenoj ubrzo posle crne smrti XIV veka, sedam mladih žena i tri mladića izbegavaju kugu i osamljuju se u vili van Firence.
Tamo pripovedaju 100 priča kako bi se nečim zanimali.
Knjiga se završava grupom koja se vraća u Firencu svojim nekadašnjim životima, nakon što se kuga završila.
Ali pandemije i bolesti, poput ratova, ostavljaju svoj trag, a istorija pandemije nagoveštava da se mnogi neće uspeti vratiti u svoje živote pre zaraze. Kuga i pomor preoblikovali su zemlje i ranije. Takođe mogu da unište carstva.
Prema američkom istoričaru Timotiju Vinjardu, autoru knjige "Komarac: Ljudska istorija našeg najsmrtonosnijeg predatora", objavljenoj ove godine, novi virulentni soj malarije mogao je doprineti propadanju starog Rima.
U Engleskoj su dugoročni efekti srednjovekovne Crne smrti bili dalekosežni, prema istoričaru Tomu Džejmsu, sa "pogođenom poljoprivredom, religijom, ekonomijom, pa čak i društvenom klasom. Srednjovekovna Britanija je nepovratno promenjena", napisao je u komentaru za BBC. Isto se desilo i sa severnom Italijom Đovanija Bokača.
Analitičari i istoričari upozoravaju da će pandemija baciti dugu ekonomsku senku.
"Dugotrajne promene u načinu kupovine, putovanja i druženja verovatno će značajno uticati na određene sektore", kaže Stefen Mačin, direktor Centra za ekonomske performanse pri Londonskoj školi ekonomije.
"Nesigurnost po pitanju toka pandemije znači da bi oporavak mogao biti još sporiji. Shodno tome, ekonomski ožiljci imaju značajan potencijal da se urežu još dublje", dodaje on.
Prema projekcijama, društveni proizvod na planetarnom nivou biće za oko sedam odsto niža u odnosu na ono što bi inače bio, da nije bilo pandemije.
Ujedinjene nacije su upozorile da bi dodatnih 207 miliona ljudi moglo biti gurnuto u ekstremno siromaštvo do 2030. godine, usled ozbiljnog dugoročnog uticaja pandemije, što će se primaći broju od više od milijardu.
Drugi ekonomisti predviđaju ubrzanje trenda koji datira iz vremena pre koronavirusa ka deglobalizaciji, što zauzvrat dovodi do rizika usporavanja ekonomskog rasta i smanjenja dohotka po osobi.
Muhamed el Erian, glavni ekonomski savetnik u Alijanzu, evropskoj multinacionalnoj kompaniji za finansijske usluge, prognozirao je "opšti podsticaj za deglobalizaciji".
"Neke će osobe biti pogođene teže od drugih", kaže Brajan Bel, ekonomista sa Kraljevskog koledža u Londonu.
"Oni koji će najverovatnije ostati nezaposleni su mladi, oni nižeg nivoa kvalifikacija, radnici crnci i oni sa niskim primanjima. Slično prethodnim recesijama, kriza Kovida 19 ima potencijal da ogrozi veliki broj pojedinaca, od kojih je većina već u neizvesnoj situaciji", dodaje on.
Isto tako, najviše će patiti najugroženije i siromašnije ekonomije. Oksford Ekonomiks, konsultantska kuća, kaže: "Ukupni dugoročni ekonomski ožiljci biće nešto veći na tržištima u razvoju nego u naprednim ekonomijama", delom zbog rigidnosti tržišta rada, finansijske neravnoteže i uskih ograničenja koja vlade mogu ponuditi u pogledu fiskalne podrške svojim građanima i bolesnim preduzećima.
Na listi rezultata, Filipini, Peru, Kolumbija, Malezija, Indija i Argentina su među zemljama koje će verovatno pretrpeti najgori ekonomski uticaj.
Da li će pandemija doneti bilo kakav napredak?
Optimisti kažu da bi iz godine koronavirusa moglo proizaći neko dobro, baš kao što je i neko dobro proizašlo iz prošlih pandemija.
Istoričari kažu da je Crna smrt ubrzala kraj feudalizma zbog osiromašenja mnogih aristokrata i zemljoposednika.
Iako se neki plaše još dublje političke polarizacije, optimisti primećuju da je i pandemija koronavirusa zabeležila znake veće socijalne solidarnosti.
U Sjedinjenim Državama je zabeležen rast mreža uzajamne pomoći sa pozivima za pomoć i ponudama pomoći koji se emituju na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama.
Komšije i članovi mreža uzajamne pomoći pomogli su da se nahrane gladni, nabave maske onima koji ih nisu imali i da se ode u nabavku starim i nemoćnim licima. To bi moglo ostaviti za sobom oštriji apetit za osnovnim nivoima, društvenim aktivizmom, boljim povezivanjem među susedima, kažu aktivisti.
Isto tako, Italijani su pokazivali snažan osećaj građanske solidarnosti tokom većeg dela 2020. Od italijanskih sela na brdima do većih gradova, mnogi Italijani trude se da pomognu opštinskim vlastima da obezbede da stariji i ugroženi dobiju hranu i pažnju.
A Italijani su bili ti koji su predvodili na putu, dok se svet zatvarao u prvim danima pandemije, pokazujući podršku svojim zdravstvenim radnicima, pevajući sa svojih balkona. Spontani, horski noćni nastup inspirisao je ostale Evropljane da slede.
Preostala zaostavština?
Za mnoge "bele okovratnike", pandemija je zabeležila značajan prelazak sa kancelarijskog na rad od kuće, posebno u dobro povezanim naprednim ekonomijama.
Neki posmatrači predviđaju da bi taj potez mogao da bude dugotrajan i da ima prednosti.
Ljudi koji rade od kuće imaju veću kontrolu nad svojim vremenom, odnosno da imaju veću slobodu da odluče kada će obavljati zadatke, što im pruža veći izbor kako da usklade posao, porodični život i slobodno vreme. Ne troše vreme na put do posla, a neke studije sugerišu da takođe dolazi do povećanja produktivnosti, iako se drugi brinu zbog gubitka društvene interakcije i kažu da zaposleni u kući rizikuju da postanu izolovani.
Smanjenje prigradskog saobraćaja takođe ima ekološke i klimatske benefite, smanjujući opterećenje na transportnu infrastrukturu i troškove i smanjujući emisiju gasova sa efektom staklene bašte, navodi Kapital GES, savetodavna firma za zapošljavanje sa sedištem u Švajcarskoj koje radi u 25 zemalja.
Neke studije upozoravaju da bi klimatske koristi mogle da se otupe povećanim grejanjem i hlađenjem domova.
Kampanje za klimatske akcije nadaju se da će pandemija delovati kao masovni nagon za preispitivanje odnosa između ljudi i prirode, rekavši da je koronavirus dramatičan podsetnik da svet prirode ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Neke vlade kažu da su planovi ekonomskog oporavka prilika koja se ovojh generaciji ukazuje jednom - za pokretanje zelenog oporavka.
"Ako nas je 2020. nečemu naučila, to je da ne možemo imati zdrave ljude bez zdrave planete", kaže Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
