Svuda u svetu, kvalitet vode je razlog za zabrinutost jer od njene čistoće zavisi zdravlje stanovništva. Jedan od načina za poboljšanje kvaliteta vode su veštačka "plivajuća ostrva", kakva postoje u luci grada Baltimora, u državi Merilend.
Naučnici kažu da je odavno ustanovljeno da sve što padne na zemlju, završava u vodi - uključujući stajsko i veštačko đubrivo, pesticide i sav drugi rastvorljivi otpad.
Nacionalni akvarijum, u luci grada Baltimora, pokrenuo je program za poboljšanje kvaliteta vode u svojoj okolini.
"Ovo je plivajuće ostrvo u baltimorskoj luci. Ovakva tehnologija koristi se i drugde. Prema procenama, ostrvo od četrdeset ari delovalo bi kao 80 hektara prave močvare, koja sama po sebi ima ogromnu vrednost za prirodni svet i kvalitet vode", kaže Lora Benki.
Menadžer za konzervaciju u Nacionalnom akvarijumu, Lora Benki, kaže da je ovo ostrvo sastavljeno za nekoliko sati. Barske biljke posađene su u plastičnim mrežicama kroz koje puštaju korenje.
"Korenje biljki probija se kroz taj materijal i uzima hranljive sastojke iz vode. Ovde, u zalivu Česapik, imamo velike probleme jer preterana količina hranljivih materija u vodi ubija ribe i stvara mrtve zone. Nastojimo da pokažemo da ova nova tehnologija može da poboljša njen kvalitet", kaže Benki.
Odmah do Nacionalnog akvarijuma ima plivajućih ostrva drugačijeg dizajna, koje je postavila druga organizacija, ali ih nadgleda osoblje akvarijuma.
Ovo nije nova tehnologija ali se neprestano razvija, kaže menadžer "Blu ving envajronmental solušns end teknolodžis" Kevin Hedž. Njegova kompanija već nekoliko godina gradi ovakva veštačka ostrva.
"Plivajuća ostrva postoje već hiljadama godina svuda u svetu. Ljudi na Amazonu žive na njima i znaju njihovu vrednost. Naša kompanija razvija tu tehnologiju već 10 godina, a ovo ostrvo je rezultat petogodišnjeg istraživanja", kaže Hedž.
Veštačka ostrva su kopije prirodnih močvara kakve postoje svuda u svetu. U njima žive kornjače i patke, a ispod površine još mnoga druga živa bića.
"Imamo mnogo crnih dagnji, mnogo glista i drugih malih životinja. Imamo snimke kraba kako se hrane sa donje strane ostrva. Riba koje jedu sitnije organizme. A inače je omiljeno mesto za lokalne patke", kaže Lora Benki.
Kada biljke narastu do normalne veličine teško je reći da li je ploveće ostrvo prirodno ili od plastike.
"Sagrađeno je od nekoliko slojeva reciklirane, nerastvorljive plutajuće plastične pene, koja mu daje čvrstinu. Na svaku kvadratnu stopu postoji takozvani fitilj kojim se voda penje u ekosistem gde pomaže rast bakterija", kaže Kevin Hedž.
A te bakterije, kaže Kevin Hedž, smanjuju količinu azota i fosfora u vodi, koji se dovode u vezu sa cvetanjem algi i nedostatkom kiseonika u njoj.