Dok je pad vrednosti eura jedna od glavnih vesti u medijima, cena zlata dostigla je rekordni nivo prošle nedelje i kreće se oko 1.200 dolara po unci, dok je ista količina pre godinu dana vredela 930 dolara, a pre deset godina samo 270 dolara. Analitičari navode da je pad poverenja u vodeće svetske valute učinio zlato privlačnim za ulagače.
Od početka civilizacije zlato je dragoceno; zbog zlata se ratovalo, zemlje su bile kolonizovane, u najudaljenijim delovima sveta dolazilo je do zlatnih groznica, a bilo je i inspiracija za neka od najpoznatijih dela poezije. Zlato je metal od koga se prave razni vredni predmeti - od novca i nakita do medalja, ima primenu i u industriji, a služi i kao sigurna rezerva u nestabilnim vremenima.
Papirni novac je počeo da se izdaje pre više stoleća, kao zamena za kovane novčanice. Međutim, čim se izgubi poverenje u nacionalnu valutu, mnogi ljudi se i danas okreću zlatu kako bi sačuvali vrednost svog imetka, nadajući se često da će od toga i profitirati.
Analitičarka banke Benk of Amerika, Meri En Bartels ovako je to objasnila u jednom programu ekonomskog televizijskog kanala Blumberg.
„Ljudi koji brinu o inflaciji, vole zlato. Ono i jeste mesto za sklanjanje vrednosti. Stoga je i rešenje za mnoge investitore,“ kaže Bartels.
Strah od inflacije često dovodi do porasta cene zlata. Ali, analitičari kažu da za sada ne postoji opasnost od inflacije u Sjedinjenim Državama i drugim industrijski razvijenim zemljama, zbog tekućeg blagog ekonomskog oporavka.
Međutim dugoročno, stvari bi mogle da budu drugačije u Evropi i drugim delovima sveta, gde zbog ogromne fiskalne neravnoteže i dugova, vlade moraju da donose bolne odluke. Grčka dužnička kriza znatno je opteretila evro, što je povećalo potražnju za zlatom, kaže Rejčel Benepi, menadžerka finansijske firme First Eagle's Gold Fund.
„Rizici postoje. Problemi sa eurozonom zabrinuli su ljude u pogledu valuta. Nije čudo što je zlato zamenilo monete, a i to da ulagači sve više kupuju zlato, kojeg nema baš mnogo. Kad ljudi kupuju i nagomilavaju zlato njegova cena raste,“ kaže ekonomista Benepi.
Neki analitičari predviđaju mogućnost da neodrživi dug Sjedinjenih Država i Evrope dovede do devalvacije valuta. Takav potez bi mogao da podstakne hiperinflaciju, kakva već godinama postoji u Zimbabveu ili je postojala u nekim zemljama Latinske Amerike 1970-tih i 80-tih godina, kao i u Nemačkoj između dva svetska rata.
Devalvacija vrednosti glavnih svetskih valuta verovatno bi dovela do globalne panične kupovine dragocenih metala, što bi moglo da podigne cenu zlata do neviđenih visina.
Ali, Rejčel Benepi nudi drugačiji scenario.
"Kad jednom panika malo posustane, ljudi će početi da prodaju zlato. Zlato je samo neka vrsta garancije, odnosno zaštita od pada vrednosti novca,“ kaže Benepi.
Prema dosadašnjem iskustvu, vrednost zlata je rasla kad god je dolazilo do pada vrednosti dolara i obrnuto. Međutim, u proteklih nekoliko meseci raste vrednost i dolara i zlata. Bartelova iz Benk of Amerika to ovako objašnjava:
„Vrednost zlata se odvojila od dolara. Ovo je više priča o slabom euru, a ne o jakom dolaru,“ kaže ona.
Ukratko rečeno, ako se euro oporavi, vrednost zlata će postati umerenija. U obrnutom slučaju, niko ne zna dokle bi njegova vrednost mogla da poraste.