Evropska unija bledi i nestaje i u svakom slučaju je čeka ozbiljna transformacija. U toj situaciji, zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija među njima, treba da razmišljaju o tome kako izgleda život - van Evropske unije. Ovo je jedna od glavnih poruka sa predavanja "Posle EU: Od Bregzita do Balkana", koje je Britanac Filip Kanlif, profesor međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Kentu, u organizaciji Instituta za evropske studije održao u Beogradu.
Kanlif je citirao Ivana Krasteva, bugarskog autora knjige "Nakon Evrope", koji je uporedio ono što se danas dešava u Evropi sa padom Sovjetskog Saveza, tvrdeći da samo Istočnoevropljani mogu da shvate obim onoga što se danas događa u Evropskoj uniji. Naglasio je da autor svakako nije mislio da je EU totalitarna tvorevina, poput SSSR-a, već da niko nije mogao da pretpostavi kako će politika izgledati nakon SSSR-a, izvan okvira podeljene Evrope, izvan okvira pregovora Moskve i Vašingtona.
"I sada imamo sličan proces - komplikovano je zamisliti da sve može da nestane tek tako, preko noći. I niko nije u stanju da se u potpunosti pripremi za to na šta će post-EU Evropa izgledati", rekao je Kanlif.
Govoreći o Zapadnog Balkanu u takvom okruženju, Kanlif je rekao da će Evropska unija ipak verovatno nekako preživeti, u nekoj formi - kao što se i SSSR preobratio u Zajednicu nezavisnih država.
Citirao je Timoti Lesa, bivšeg britanskog diplomatu koji je jedno vreme radio u Banjaluci i Beogradu, a koji danas predaje na Kembridžu i koji predviđa dve opcije za EU: Ili će "tvrdo jezgro" EU - Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa - napraviti čvršće integrisano jezgro EU, ili će pokušati da iz EU izbace Mađarsku i Poljsku, pošto te zemlje svojim nacionalizmima, možda uz Italiju, ugrožavaju EU.
"EU će se značajno transfromisati, ili - nestati"
"Neki od tih procesa su već započeli, ispaljeni su prvi hici kroz odluku Evropskog parlamenta" o kažnjavanju ovih zemalja. "Bilo kako bilo, biće značajnog restruktuiranja Evropske unije", rekao je Kanlif i predvideo da će se osipati i zona zajedničke valute i da će opstati tek nekoliko zemalja u Evrozoni.
Kako će se to manifestovati na zemlje Zapadnog Balkana, kao što je i Srbija, koje još nisu u EU? Kanlif smatra da svaka osoba na Zapadnom Balkanu treba da razmišlja kako će njihov život izgledati izvan Evropske unije.
"I što pre ljudi počnu da misle na to - a mislim na i političke lidere, i na građansko društvo, i na pojedince - to bolje. Jer celokupna politika, kao i u SSSR-u svojevremeno, drži se unutar fiksiranog okvira - da bi trebalo priključiti se Evropskoj uniji i da postoji samo jedan mogući izbor", kaže on tvrdeći da se poslednjih godina samo to predstavlja građanima, umesto da im se ponudi izbor.
"Jer - ne mislim da je članstvo u izgledu, barem ne ne skoro, a i kad bude - biće to članstvo u sasvim različitoj vrsti organizacije, verovatno sa mnogo manje benefita i koristi nego što je to bio slučaj ranije", dodaje.
I dalje potreban balans
"Široko govoreći, mislim da je pozicija Srbije, i sada kakva je, dobro izabrana. Ne želim da sugerišem da je spoljna politika ove i prethodnih vlada bila posebno efikasna - postoji prostora za kritike - ali ideja balansiranja između Istoka i Zapada, između Kine i Rusije, i Zapada, široko govoreći je prava stvar", kaže Kanlif i naglašava da je otvaranje za kineske investicije u infrastrukturu način da se izbegne "smrtonosna zamka" i da je to pravi put kojim treba ići i inteligentan način da se obezbedi ekonomska korist za Srbiju u budućnosti.
Međutim, Kalif je poručio, nazivajući to paradoksom, da Srbija, i pored poželjnog odvajanja od zavisnosti od EU, treba da uredi svoje odnose sa Kosovom i prihvati kosovsku nezavisnost, možda uz kontroverzno teritorijalno razgraničenje i zamenu teritorija. Priznanje bi učinilo da Srbija ne bude dalje zakačena za zapadnu politiku i da se odvojila od robovanja prošlosti, te da gleda u budućnost. Iako je to veoma komplikovano, to treba uraditi, poručio je on.
Govoreći o procesu istupanja Velike Britanije iz Evropske unije, Breksitu, Kanlif je rekao da očekuje da će na kraju biti postignut sporazum o načinu tog izlaska, između EU i Britanije. Ocenio je da je populacija na ostrvu i dalje manje-više podjednako podeljena između dva oprečna stava povodom izlaska iz bloka, iako postoji dosta drame i haosa u zemlji po tom pitanju.