Tokom cele godine se planira svečano obeležavanje godišnjice velike železničke stanice i spomenika boz-ar arhitekture, šeste najveće turističke destinacije na svetu.
Jedna zvezda ove scene iz trilera iz 1950-ih „Sever, severozapad“, jeste sama železnička stanica: „Grand central terminal“. Zdanje sagrađeno od peščara se nije mnogo promenilo u odnosu na izgled prilikom otvaranja, februara 1913. Posetioci mu se dive i danas. Kroz holove stanice svakodnevno prođe 750 hiljada ljudi – neki dolaze da kupuju ili da pogledaju, mnogi da uhvate podzemnu ili prigradsku železnicu.
To je najveća železnička stanica na svetu, sa 44 platforme koje opslužuju 67 koloseka, sve ispod zemlje. Glavni hol, sa lučnim prozorima, poznatim četvorostranim časovnikom i starinskim blagajnama, mogu da se vide i u novijim filmovima, uključujući „Kralja ribara“, u kojem se užurbani putnici pretvaraju u parove koji igraju valcer.
„Grand central je neka vrsta hrama, katedrale, koja svedoči o veličanstvenosti železničkog saobraćaja, nešto što bi i sam Bog sagradio – da je imao novac.“
Den Bruker trideset godina radi u saobraćajnoj upravi u Grand centralu. Ali sve te godine nisu umanjile njegovu oduševljenost stanicom.
„To je arhitektura s početka 20. veka. Ljudi prolaze kroz terminal i čak i ne primete da je veličanstvena nebeska tavanica iznad njih, istinski rajski krov, u stvari pogrešan, odnosno obrnut. Da je to ogledalska slika.“
Istoričar urbanizma Džastin Ferati tri decenije vodi grupe turista kroz Grand central. On ističe da je stanica projektovana tako da putovanje bude zadovoljstvo.
„Jasno vam je da ste putnik i da krećete u veliku avanturu, pratite svoje zvezde i pronalazite svoj stan. Ali i svoj voz nalazite tamo gde i treba da bude – što je još jedna od savršenih strana projekta građevine.“
Ferati voli da pokazuje kako su elementi projektovani sa osećajem za ljudsku percepciju i anatomiju.
„To što se ljudi ne sudaraju u Grand centralu je jednostavno: svaki blok kamena ugrađenog u stanicu ima dužinu vaše noge. Svaki blok u stanici je dugačak koliko i vaša ruka. Svaki blok je različite boje, tako da je to u stvati šahovska tabla, dimenzionisana prema vama.“
Desetogodišnja bitka protiv izgradnje ogromne administrativne kule iznad Grand centrala je dovela do osnivanja modernog pokreta za zaštitu 1968. Zahvaljujući tome, danas niko i ne pomišlja da remeti lepotu ovog zdanja.
Jedna zvezda ove scene iz trilera iz 1950-ih „Sever, severozapad“, jeste sama železnička stanica: „Grand central terminal“. Zdanje sagrađeno od peščara se nije mnogo promenilo u odnosu na izgled prilikom otvaranja, februara 1913. Posetioci mu se dive i danas. Kroz holove stanice svakodnevno prođe 750 hiljada ljudi – neki dolaze da kupuju ili da pogledaju, mnogi da uhvate podzemnu ili prigradsku železnicu.
To je najveća železnička stanica na svetu, sa 44 platforme koje opslužuju 67 koloseka, sve ispod zemlje. Glavni hol, sa lučnim prozorima, poznatim četvorostranim časovnikom i starinskim blagajnama, mogu da se vide i u novijim filmovima, uključujući „Kralja ribara“, u kojem se užurbani putnici pretvaraju u parove koji igraju valcer.
„Grand central je neka vrsta hrama, katedrale, koja svedoči o veličanstvenosti železničkog saobraćaja, nešto što bi i sam Bog sagradio – da je imao novac.“
Den Bruker trideset godina radi u saobraćajnoj upravi u Grand centralu. Ali sve te godine nisu umanjile njegovu oduševljenost stanicom.
„To je arhitektura s početka 20. veka. Ljudi prolaze kroz terminal i čak i ne primete da je veličanstvena nebeska tavanica iznad njih, istinski rajski krov, u stvari pogrešan, odnosno obrnut. Da je to ogledalska slika.“
Istoričar urbanizma Džastin Ferati tri decenije vodi grupe turista kroz Grand central. On ističe da je stanica projektovana tako da putovanje bude zadovoljstvo.
„Jasno vam je da ste putnik i da krećete u veliku avanturu, pratite svoje zvezde i pronalazite svoj stan. Ali i svoj voz nalazite tamo gde i treba da bude – što je još jedna od savršenih strana projekta građevine.“
Ferati voli da pokazuje kako su elementi projektovani sa osećajem za ljudsku percepciju i anatomiju.
„To što se ljudi ne sudaraju u Grand centralu je jednostavno: svaki blok kamena ugrađenog u stanicu ima dužinu vaše noge. Svaki blok u stanici je dugačak koliko i vaša ruka. Svaki blok je različite boje, tako da je to u stvati šahovska tabla, dimenzionisana prema vama.“
Desetogodišnja bitka protiv izgradnje ogromne administrativne kule iznad Grand centrala je dovela do osnivanja modernog pokreta za zaštitu 1968. Zahvaljujući tome, danas niko i ne pomišlja da remeti lepotu ovog zdanja.