Više od tri četvrtine građana sedam evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, veoma je zabrinuto za bezbednost i u bližoj budućnosti strahuju od rata i konflikata, pokazali su rezultati istraživanja „Bezbednosni radar 2019: Buđenje za Evropu“.
Analiza je obuhvatilo sedam evropskih zemalja, dve „stare“ članice EU – Francusku i Nemačku, dve „nove“ Letoniju i Poljsku, kandidata za EU – Srbiju, kao i Ukrajinu i Rusiju. Anketa je obavljena između avgusta i oktobra 2018. na reprezentativnom uzorku u sedam zemalja.
Istraživanje, koju je uradila Regionalna kancelarija za saradnju i mir (ROCPE) u Beču Fondacije Fridirh Ebert, pokazuje i da većina građana nije zadovoljna statusom njihove zemlje u međunarodnoj zajednici, osim građana Francuske i Nemačke.
Šef ROCPE Rajhard Krum je na skupu u Beogradu ocenio da bezbednost u Evropi nije dobra i da su zato u istraživanju koristili evropski a ne EU pristup sa željom „da imaju otvorenu diskusiju“ o pitanjima bezbednosti i to ne samo sa stručnjacima, nego i sa građanima.
„Poenta je da su ideje šta treba raditi (u cilju veće bezbednosti) već na stolu… ali se one ne razmatraju zato što je status kvo ili zato što trenutno nije relevantno“, rekao je Krum i dodao da će rezultati istraživanja biti predstavljeni u svih sedam zemalja učesnica, kao i u Briselu, Vašingtonu i OEBS.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je na skupu da istraživanje ne ukazuje samo na bojazni građana u sferi bezbednosti, već i na njihovu spremnost da se radi na smanjenju pretnji, kao i na odustvo želje za konfliktima i nametanjem spoljnopolitičkih izbora drugih zemalja.
Ona je takođe rekla da, kada je reč o Srbiji, rezultati studije odgovaraju naslovima u medijima.
„Posebno je zanimljivo što rezultati odgovaraju dominantnim percepcijama, željama i strahovanjima koje možemo videti i na naslovnim stranama štampe“, rekla je Minić.
Dok 43 odsto građana sedam zemalja kao pretnju po bezbednost Evrope vidi Rusiju a 50 odsto SAD, iz perspektive Srbije, najveću pretnju po evropsku bezbednost predstavljaju SAD (to misli 71 odsto ispitanika), proširenje NATO (71 odsto) i ekspanzija EU na istok (47 odsto).
Istraživanje je pokazalo i da više od tri četvrtine populacije Srbije ne doživljava Rusiju kao pretnju, da 54 odsto odobrava ruske akcije na Krimu, kao i da većina želi bolju saradnju i sa EU (71 odsto) i sa Rusijom (80 odsto).
Takođe je studija pokazala da je 85 odsto građana Srbije zabrinuto oko statusa države dok 71 odsto Nemaca to pitanje uopšte ne brine.
U delu studije o Srbiji navodi se da su njeni građani najmanje zadovoljni statusom svoje zemlje – čak 85 odsto misli da Srbija nema status u svetu koji zaslužuje a 75 odsto veruje da je druge zemlje sprečavaju da dostigne „istinsku veličinu“.