Tokom poslednjeg izbornog procesa na Kosovu zabeleženi su brojni propagandni napadi na gotovo sve stranke i kandidate za premijera, navodi se u istraživanju „Dezinformacije na Kosovu“, koje je sproveo Nacionalni demokratski institut. U izvorima informisanja na srpskom jeziku uočeni su zabrinjavajući slučajevi dezinformacija koje su nosile rizik da podstaknu etničke tenzije.
Nacionalni demokratski institut istraživanje je sproveo na osnovu praćenja korisnika društvenih mreža i internet portala medija. Takođe je održano i 12 fokus grupa sa učesnicima Srbima i Albancima, iz svih delova Kosova. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi medijska pismenost biračkog tela, kao i kako dezinformacije utiču na političke namere.
Prema ovom istraživanju sve političke stranke su tokom izbornog procesa bile mete širenja laži i dezinformacija u vestima na albanskom jeziku.
„Kandidati za premijera su uglavnom bili mete dezinformacija - Vjosa Osmani, Kadri Veselji i Aljbin Kurti. Njih troje su najviše bili mete napada u smislu dezinformacija. Vjosa Osmani je najviše gađana dezinformacijama“, rekao je Valjon Kurhasani.
Procena informacionog okruženja iz izvora informisanja na srpskom jeziku otkrila je, kako se navodi, zabrinjavajuće slučajeve, uključujući koordinisane pokušaje dezinformisanja koji nose rizik da podstaknu etničke tenzije.
„Dve glavne teme izmišljenih vesti i fotografija skoncentrisane su na pokušaje iniciranja međuetničkih nesuglasica, poput „razotkrivanja“ bez ikakvih dokaza da su se ekstremističke kosovsko-albanske grupe pripremale da izvrše masovno nasilje nad kosovskim Srbima na severu nakon izbora i tvrdnje da su članovi stranaka etničkih Srba koje nisu u sastavu Srpske liste tajno podrivali interese kosovskih Srba radi svoje lične dobiti“, navodi se u istraživanju.
Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet rekao je na ceremoniji predstavljanja istraživanja da dezinformacije dolaze sa svih strana i da vlasti i novinari imaju veliku odgovornost. Građani Kosova su kako je kazao zbog velikog broja medija u ogromnoj meri izloženi brojnim dezinformacijama.
„Postoje različite tv stanice, štampa, veb stranice, lični blogovi gde možemo da dobijemo informacije po potrebi. Mnogi onlajn portali nemaju osoblje, novac ili volju da ispune profesionalne novinarske standarde, da prvo provere sve informacije pre nego što ih objave. Oni čuju ili pročitaju nešto što deluje dobro i odmah objave“, rekao je Kosnet.
„Bilo da ste ste iz Severne Amerike, Evrope, Azije svi se suočavamo sa dezinformacijama. Kosovo nije imuno na dezinformacije. U istoriji nestabilnosti, podela i sukoba zemlja je podložna dezinformacijama. U istraživanju se navodi da i međunarodni i domaći akteri koriste dezinformacije da namerno utiču na političke ishode i da proizvedu etnički animozitet. Svako obrazloženje za korišećenje lažnih vesti ili dezinformacija je ograničeno i kratkovido i to predstavlja opasnu pretnju demokratskom napretku na Kosovu“, rekla je zamenica predsednika Nacionalnog demokratskog institute Šeri Brajan.
Nakon poredstavljanja istraživanja "Dezinformisanje na Kosovu", održane su i dve panel diskusije na kojima su učestvovali predstavnici političkih partija, medija i civilnog društva
