Dok Atina ulaže velike napore da se izbori sa ogromnim brojem izbeglica zatečenih u Grčkoj, neki Grci su samoinicijativno odlučili da pomognu tim namučenim ljudima. Za jednog od plemenitih ljudi, koji su otvorila vrata i primili u kuću jednu sirijsku porodicu, izbeglička priča ima duboke, emocionalne korene. Ekipa Glasa Amerike posetila je porodicu iz Sirije i njihovog domaćina, čiji su baba i deda pre skoro jednog veka zbog progona u Turskoj izbegli u Grčku.
Strastvenog baštovana Amara Otmana, jedna bašta podseća na njegovu baštu, njegovo cveće i dom koji su on i njegova porodica jako voleli pre nego što su bili primorani da pobegnu zbog rata u Siriji.
U predgrađu Atine, zahvaljujući čoveku koji im je besplatno ponudio stan na korišćenje, Amarova porodica je našla utočište što je još jedan dokaz grčke gostoprimljivosti prema ljudima koji prolaze kroz teška vremena.
Poput 50 hiljada drugih izbeglica koji ne mogu da napuste Grčku, Amar je sa porodicom ranije bio u izbegličkom centru.
“Imao sam sreće. Kada vidim gde žive moji prijatelji koji su takođe izbeglice znam koliko sam srećan jer moja porodica za razliku od njih ima kuću. Želeo bih da svima može da se udovolji", priča Amar Otman.
Vlasnici zgrade, porodica Adonisa Cangurisa živi dva sprata iznad njih. Izbeglička kriza oživela je davne uspomene na dane kada su njegovi deda i baba 1922. pobegli od progona u Turskoj i došli kao izbeglice u Atinu.
“Odlučili smo da u znak sećanja na dedu i babu ponudimo izbeglicama stan na korišćenje", kaže domaćin Adonis Canguris.
Domaćin i Otmanovi, koji vole da istažuju i upoznaju svoju novu sredinu, su našli zajednički jezik. Oni su se upoznali preko programa “Dom za nadu “ - jednog od mnogobrojnih programa koji u Grčkoj pomažu izbeglicama dok čekaju na azil ili papire da mogu da nastave put ka drugim evropskim zemljama da, koliko toliko, žive normalno.
Do sada je oko 600 izbeglica prešlo u stanove ili sobe domaćina koji su otvorili vrata i ponudili im smeštaj. Amar i njegova porodica su veoma zahvalni što su dobili priliku da napuste izbeglički kamp.
“Tamo u kampu je haos, gužva, ništa ne možete da uradite. Ovde je divno”, priča Amarova ćerka, Jaman.
Međutim neizvesnost je prisutna. Amarova supruga Nahid, nije bila raspoložena da se pojavi pred kamerom. Članovi porodice koji su ostali u Siriji šalju poslednje vesti i slike najnovijih sukoba u njihovom rodnom gradu.
Uz neizvesnost da li će im biti dozvoljeno da odu negde u Evropu, porodica Otman sada ima i prinovu o kojoj treba da brine.
U međuvremenu, u Grčkoj još puno toga treba uraditi da bi se ublažila izbeglička kriza.
“Sledeći korak koji treba da preduzmemo je da napravimo dugoročni plan kako da radimo na projektima koji će integrisati izbeglice u naše društvo", ističe Sofija Janu iz organizacije "Solidarity Now".
Budućnost izbeglica u Grčkoj je velika nepoznanica, ali u stanu Cnagurisa među ukućanima postoji tračak nade.