Nemačko ministarstvo finansija je prvobitno saopštilo da zahtev Grčke za produženje programa pomoći ne sadrži suštinsko rešenje pošto ne pominje uslove iz aktuelnog sporazuma o pomoći koji ističe krajem februara. Medjutim, nemački ministar ekonomije i zamenik kancelara, Zigmar Gabriel kasnije je razjasnio i donekle ublažio stav Berlina:
„Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je s pravom rekao da pismo grčke vlade nije dovoljno da bi se postigao sporazum. Medjutim, Šojble i nemačko ministarstvo finansija će nastaviti da pregovaraju sa Evrogrupom. To je ispravno i mi moramo da iskoristimo ovo pismo da bismo utvrdili da li su uslovi ispunjeni. U ovom trenutku to nije slučaj. Ali je veoma važan korak napred da grčka vlada prihvata mere štednje. Nadam se da ćemo nastaviti na toj osnovi.“
Gabriel je dodao da je potrebno da se utvrdi da li se reforme grčke ekonomije nastavljaju i da li će biti sprovedene, dodavši da pismo grčke vlade to ne razjašnjava ali da predstavlja osnovu za pregovore.
Glavni ekonomista firme „Čarls Stenli“, Džeremi Betstoun-Kar je sličnog mišljenja i smatra da će rešenje biti pronadjeno.
„U evrozoni ulazite u neku vrstu braka u kojem se obećanja daju sa obe strane. Prema tome, za raskid braka potrebno je da obe strane prekrše svoja obećanja. U ovom trenutku je u toku trka za to ko će biti moralno jača strana. Mi smatramo da će neka vrsta dogovornog rešenja na kraju ipak biti postignuta.“
Predsedn ik Evropske komisije, Žan-Klod Junker je takodje pozitivno reagovao na zahtev grčke vlade, rekavši da je pismo iz Atine „pozitivan znak i da bi moglo da otvori put za razuman kompromis u interesu finansijske stabilnostii u evrozoni u celini“.
Ministri finansija evrozone će sastati u petak da bi doneli odluku o zvaničnom odgovoru na zahtev Grčke.