Posedovanje oružja je zaštićeno Ustavom, ali hiljade Amerikanaca svake godinu poginu u oružanom nasilju.
Prošle večeri u Njutaunu, predsednik Obama nijednom nije upotebio reč puška. Ipak, on je uputio emocionalni, ali neuobičajen, poziv na akciju. Takođe je postavio pitanje da li zemlja čini dovoljno za bezbednost dece.
„Ako ćemo da budemo pošteni, odgovor je odrečan. Ne činimo dovoljno. To moramo da promenimo. Otkako sam predsednik, ovo je četvrti put da se okupljamo da bismo tešili zajednicu rastrgnutu masovnim ubistvima.“
Posle užasne tragedije u osnovnoj školi „Sendu huk“... zakonodavci iz obe stranke su se oglasili... u skladu sa svojim uobičajenim stavovima.
„Ne mislim da su osnivači nacije imali ideju da svaki muškarac, žena i dete treba da nose automatsko oružje“, poručuje gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.
„Predložiću ga u Senatu i isti zakonski predlog će biti predložen u Predstavničkom domu, predlog za zabranu automatskog oružja“, najavila je demokratska senatorka iz Kalifornije Dajan Fajnstajn.
Republikanac, Džejson Čafec, je izjavio da se tu ne radi samo o kontroli oružja.
„Smatram da bismo apsolutno morali da razgovaramo o smrtonosnom oružju i odnosu tog oružja i mentalnog zdravlja.“
Međutim, demokratski senator iz Zapadne Virdžinije Džo Mančin – uporni zagovornik prava na nošenje oružja - jutros je na programu TV MSNBC rekao da ovaj masakr može da bude jezičak na vagi u pogledu novih propisa.
„Ne znam nikoga u sportskoj ili lovačkoj areni ko nosi automatsku pušku. Ne poznajem nikoga kome za lov treba šaržer sa 30 metaka.“
Nacionalno udruženje pristalica prava na nošenje oružja za sada ćuti – nema poruka preko Tvitera, a stranica na Fejsbuku je zatvorena. Procenjuje se da u zemlji kruži više od 200 miliona pušaka.
„U Americi, ako niste osuđeni za krivično delo ili vas sud nije proglasio mentalno nesposobnim, imate direktan pristup vatrenom oružju“, naglašava bivši agent FBI Bred Geret.
Posle masovnih ubistava vatrenim oružjem u prošlosti, odmah su se čuli pozivi za akciju... Ali ništa značajno nije učinjeno. Dok nacija pokušava da izađe na kraj sa užasom kao što je 20 mrtvih đaka, još nije jasno da li će ova tragedija doneti nešto novo.
Prošle večeri u Njutaunu, predsednik Obama nijednom nije upotebio reč puška. Ipak, on je uputio emocionalni, ali neuobičajen, poziv na akciju. Takođe je postavio pitanje da li zemlja čini dovoljno za bezbednost dece.
„Ako ćemo da budemo pošteni, odgovor je odrečan. Ne činimo dovoljno. To moramo da promenimo. Otkako sam predsednik, ovo je četvrti put da se okupljamo da bismo tešili zajednicu rastrgnutu masovnim ubistvima.“
Posle užasne tragedije u osnovnoj školi „Sendu huk“... zakonodavci iz obe stranke su se oglasili... u skladu sa svojim uobičajenim stavovima.
„Ne mislim da su osnivači nacije imali ideju da svaki muškarac, žena i dete treba da nose automatsko oružje“, poručuje gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg.
„Predložiću ga u Senatu i isti zakonski predlog će biti predložen u Predstavničkom domu, predlog za zabranu automatskog oružja“, najavila je demokratska senatorka iz Kalifornije Dajan Fajnstajn.
Republikanac, Džejson Čafec, je izjavio da se tu ne radi samo o kontroli oružja.
„Smatram da bismo apsolutno morali da razgovaramo o smrtonosnom oružju i odnosu tog oružja i mentalnog zdravlja.“
Međutim, demokratski senator iz Zapadne Virdžinije Džo Mančin – uporni zagovornik prava na nošenje oružja - jutros je na programu TV MSNBC rekao da ovaj masakr može da bude jezičak na vagi u pogledu novih propisa.
„Ne znam nikoga u sportskoj ili lovačkoj areni ko nosi automatsku pušku. Ne poznajem nikoga kome za lov treba šaržer sa 30 metaka.“
Nacionalno udruženje pristalica prava na nošenje oružja za sada ćuti – nema poruka preko Tvitera, a stranica na Fejsbuku je zatvorena. Procenjuje se da u zemlji kruži više od 200 miliona pušaka.
„U Americi, ako niste osuđeni za krivično delo ili vas sud nije proglasio mentalno nesposobnim, imate direktan pristup vatrenom oružju“, naglašava bivši agent FBI Bred Geret.
Posle masovnih ubistava vatrenim oružjem u prošlosti, odmah su se čuli pozivi za akciju... Ali ništa značajno nije učinjeno. Dok nacija pokušava da izađe na kraj sa užasom kao što je 20 mrtvih đaka, još nije jasno da li će ova tragedija doneti nešto novo.