Sparan i oblačan avgustovski dan u Vašingtonu 2023 - lokalna policija obezbeđuje zgradu Federalnog suda u Vašingtonu, dok se mnogobrojni snimatelji guraju da „uhvate“ dolazak Donalda Trampa na ročište po tužbi za pokušaj poništavanja rezultata predsedničkih izbora održanih 2020.
Nedaleko od njih stajale su pristalice i protivnici Trampa, dvoje ljudi je razvilo transparent “Tramp ili smrt”, a jedna protivnica republikanca je imala transparent na kojem je pisalo “Spasite našu demokratiju”.
Petnaest meseci kasnije, Amerikanci su izašli na izbore, a Tramp je pobedio demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris osvojivši više elektorskih glasova, ali i, kako stvari stoje, ukupno veći broj glasova onih koji su izašli na izbore. Uprkos svim brigama, američki demokratski sistem je 5. novembra izdržao još jedan test, glasanje je proteklo mirno, a ishod je pokazao da je Tramp jasni pobednik, dok mu je Haris čestitala dan kasnije i tako priznala poraz.
Za pobedu na izborima potrebno je najmanje 270 glasova elektorskog koledža. Tramp za sada, prema projekciji Glasa Amerike ima 295, a Kamala Haris 224. Pored predsedničkih, 5. novembra su održani izbori i za određeni broj mesta u Senatu i svih 435 mandata u Predstavničkom domu Kongresa. Republikanci su preuzeli kontrolu nad Senatom od demokrata, dok se za Predstavnički dom glasovi još broje i ne očekuje se da će konačni rezultati biti poznati tako brzo.
Šta se desilo?
Istraživanja javnog mnjenja su nedeljama uoči glasanja pokazivala da će se voditi neizvesna borba i uglavnom predviđala da će Haris osvojiti veći ukupan broj glasova, kao i da bi projekcija ko je pobedio mogla da dođe tek za nekoliko dana. Otuda je iznenađenje u javnosti bilo veće, kada su već 6. novembra, oko pola šest ujutru po vašingtonskom vemenu, mediji proglasili Trampa za pobednika.
Stručnjaci sa kojima je Glas Amerike razgovarao kažu da nisu iznenađeni rezultatom, kao i da predizborna istraživanja nisu “promašila”, već da su projekcije zaista bile u domenu moguće statističke greške.
„Ankete su sve vreme pokazivale da će biti tesno. Jedna od stvari koje znate o anketama je da dolaze sa marginom greške, što znači da bi procenti mogli da budu i malo veći i malo manji. Jedna od standardnih tačaka američke politike je da se u predsedničkim trkama, na kraju dana, neodlučni lome u korist izazivača. U ovom slučaju Donalda Trampa. Videli smo da su se neodlučni opredelili za Trampa i on je odneo čistu pobedu, ali ipak malu, ispod tri procentna poena u ukupnom broju glasova“, kaže za Glas Amerike Džejms Lindsi iz vašingtonskog Saveta za inostrane odnose (CFR).
Od sedam „neodlučnih“ država koje uvek presudno utiču na ishod izbora, Tramp je pobedio u pet - Mičigenu, Viskonsinu, Severnoj Karolini, Džordžiji i Pensilvaniji. Glasovi se još broje u Nevadi i Arizoni.
„Sve neodlučne države, bile su na granici statističke greške neposredno pre izbora, što znači da nismo mogli da kažemo ko je ispred, a ko iza. Moraćemo da sačekamo dok se svi listići ne prebroje, dok ne vidimo da li je stvarni rezultat van granice greške iz tih anketa. A poteškoća je u tome što ankete u pojedinačnim državama generalno imaju veću marginu greške od nacionalnih anketa, a nacionalne ankete su uglavnom bile prilično tačne”, objašnjava za Glas Amerike Tod Belt sa vašingtonskog Džordž Vašington univerziteta (GWU).
Profesor Univerziteta Mičigen Vinsent Hačings kaže da su predizborna predviđanja još jednom pokazala da ankete umeju da budu neprecizne. To ne znači, dodaje, da su bezvredne, ali ne treba im davati preveliku težinu.
“Jednostavno postoji neizbežni nivo nepreciznosti zato što anketari moraju da utvrde i koga ljudi podržavaju i da li će glasati”, kaže Hačings za Glas Amerike i pojašnjava: ”Nije se dogodilo ništa što bi bilo u velikoj meri u suprotnosti sa onim što su ankete pokazale. Međutim, ankete su bile dovoljno tesne i granica greške je dovoljno široka da je postojao niz potencijalnih scenarija. I upravo smo videli kako se odvija jedan od tih scenarija”.
Džejms Lindli Vilson sa Univerziteta Čikago podseća da je većina istraživanja ukazivala da će jedan od kandidata pobediti sa oko dva procenta razlike.
"Ankete nisu bile daleko, ali izgleda kao da su im nedostajali neki glasovi. U zbiru, one su potcenjivale Trampovu podršku za jedan do dva odsto. Ne bih to nazvao nekom velikom zbrkom za istraživače javnog mnjenja, ali izgleda da još postoji blaga sistematska pristrasnost u smeru demokrata u anketama, barem na predsedničkom nivou", objašnjava Lindli Vilson.
Lakšja Džein, naučnik koji se bavi podacima i analitikom za Split tiket (Split Ticket), portal koji tumači izborne podatke, kaže za Glas Amerike da ga nije iznenadila činjenica da je Tramp pobedio, ali jeste da je osvojio i veći ukupan broj glasova pojedinačnih birača.
"Osvojio je nekoliko 'plavih' oblasti koje je izgubio prošli put. Bio je ubedljiv i pomalo sam iznenađen ishodom rezultata i veličinom njegove pobede. Ovo nije pobeda na nivou Baraka Obame 2012, ali je takođe znatno ubedljivija pobeda nego što je ikada ranije imao", objašnjava on.
Podseća da je trijumf republikanaca upotpunjen uspehom na izborima za oba doma Kongresa.
“Tramp će doći na funkciju sa mandatom jačim od bilo kojeg sa kojim je ranije ulazio. I iako će u Kongresu imati manje prostora za grešku, valja pomenuti da mu trenutno opozicija ne deluje tako snažno kao pre osam godina. To govori o preoblikovanju američke politike”, navodi Džein.
Šta je odlučilo pobednika?
Tramp i Haris su tokom kampanje, koju su u velikoj meri obeležile i uvrede i objavljivanje neproverenih i nedokazanih tvrdnji, isticali teme kao što su ekonomija, abortus, odbrana demokratskog sistema i bezbednost, u manjoj meri spoljna politika.
Na kraju je, tvrdi Tod Belt, kao i tokom prethodnih kampanja, presudio “novčanik” i zabrinutost zbog inflacije - što je predstavljalo neku vrstu referenduma o administraciji predsednika Džoa Bajdena, posle čijeg povlačenja iz trke u julu je Haris postala kandidatkinja.
“Bilo je nekoliko ekonomskih tačaka - nezaposlenost, poverenje potrošača, stopa rasta i inflacija. I dok je inflacija pala na 2,1 odsto, što većina ekonomista smatra dobrim nivoom, bila je visoka oko dve godine. A to je značilo da su ljudi plaćali više cene za stvari kao što su namirnice i stanovanje, i to im je bilo na umu. A Kamali Haris je bilo veoma teško da se odvoji od Bajdenove administracije”, navodi Belt.
Pristalice Donalda Trampa smatrale su da je u vreme njegovog prvog mandata američka ekonomija bolje stajala, ali Tod Belt tvrdi da se u Bajdenovo vreme američka privreda, u post-kovid eri, oporavila brže i mnogo snažnije nego bilo koja druga industrijalizovana nacija na svetu.
“Međutim, zbog inflacije, najviše zbog stvari u lancu snabdevanja koje su uzrokovale kašnjenja i poskupljenja, podignute su cene. I to je ono što je zaista pogodilo ljude, iako su plate porasle. Ljudima je zaista važna činjenica da su namirnice i stanovanje toliko skupi”, kaže on.
Belt objašnjava i da je GWU u anketi pred izbore pitao da li misle da je ekonomija na dobrom ili pogrešnom putu.
“Dve trećine njih je reklo - pogrešnom. A onda smo to posebno pitali nezavisne glasače, ljude koji nisu povezani ni sa jednom političkom strankom, jer znamo da je percepcija ljudi o ekonomiji ponekad fokusirana na to ko je u Ovalnom kabinetu. Od tih nezavisnih, većina je rekla da je ekonomija sve gora i da su mislili da je zemlja na pogrešnom putu, ali samo 40 odsto je reklo da je njima gore. Dakle, bilo je više percepcije da se ekonomija pogoršava. Ali realnost je da je ekonomija zapravo postajala sve bolja”, dodaje on.
Džejms Lindli Vilson sa Univerziteta Čikago kaže da postoji i širi globalno-ekonomski kontekst u rezultatima američkih izbora - jer je većina vlada širom sveta, od 2020. na ovamo prolazila loše na izborima, pogotovo u "visokorazvijenim industrijskim demokratijama".
"To sugeriše da zajednički obrazac u svim ovim zemljama verovatno nije posredi, posebno ideološko pitanje, jer su i desničarske i levičarske izgubile. Verovatno je da su birači veoma nezadovoljni skokovima inflacije posle pandemije i ekonomskim problemima", smatra on.
Prvo postizborno istraživanje koje su radili agencija Rojters i Edison pokazalo je da je većini ispitanika ekonomija značajnije pitanje od reproduktivnih prava. Oko 31 odsto ispitanika kazao je da ekonomija igra najvažniju ulogu prilikom glasanja, a za 14 odsto je to bilo pitanje abortusa. Anketa je pokazala i da postoji razlika u polnoj strukturi biračkog tela - oko 54 odsto žena glasalo je za Haris, a 44 za Trampa.
“Demokrate su gurale dva pitanja - pretnja po demokratiju koju je predstavljao Tramp, kao i abortus. Na republikanskoj strani, imali ste dva pitanja. Imigracija je bila pitanje broj jedan Donalda Trampa, kao i kriminal. Pitanje kriminala je takođe bilo vezano za imigraciju. A imigracija je donekle bila vezana i za ekonomiju”, kaže Belt.
On objašnjava da demokrate i Haris od insistiranja na pitanju abortusa nisu dobili onoliko koliko su očekivali.
“Oni su zaista mislili da je to ključno pitanje za njih, posebno u vezi sa nekim od nedavnih izbora u nekim od veoma konzervativnih država o pitanjima glasanja na kojima su ljudi iz obe stranke glasali protiv. Ali ovo je bio izbor između Kamale Haris i Donalda Trampa, a abortus je bio malo niže na listi za mnoge birača”.
Haris se zalagala za pravo žena na abortus na nacionalnom nivou koje je dovedeno u pitanje kada je Vrhovni sud poništio presudu "Ro protiv Vejda". Za razliku od nekih republikanaca, Tramp se zalagao da o pravima na abortus odlučuje svaka savezna država posebno, mada je više puta odbijao da odgovori na pitanje da li bi stavio veto na zabranu abortusa na nacionalnom nivou.
Za Vinsenta Hačingsa sa Univerziteta Mičigen, važan aspekt koji je uticao na ishod izbora bila je - rasa.
“Oko 86 odsto Afroamerikanaca glasalo je za demokratu, što je u ovom slučaju bila Kamala Haris. Oko 55 odsto belaca je glasalo za republikanskog kandidata. Dakle, to je ono značajno o čemu sam govorio, a toliko dosledno u američkoj politici da to ponekad previđamo”, navodi on.
Dodaje da ne treba odbaciti ni faktor da su demokrate imale ženu za kandidata.
“Te stvari ne treba odbaciti. I nesumnjivo je odigralo određenu ulogu, iako je još prerano reći. Najveći zaključak je rasno podeljena priroda američkog biračkog tela u smislu njegovih predsedničkih preferenci”, objašnjava Hačings.
Ono što, na neki način, odskače od te rasne podele, kaže Hačings, je podrška koju je Tramp dobio od glasača latinoameričkog porekla. Oko 46 odsto njih je dalo podršku Trampu, u odnosu na 32 odsto pre četiri godine.
“Izuzetak vredan pažnje, ako je verovati izlaznim anketama, jeste da je glasova Latinoamerikanaca bilo upadljivo više, ne samo za Donalda Trampa, u odnosu na 2020. Sve od pojave izlaznih anketa, ranih 1970-ih, Latinoamerikanci nikada nisu dali toliko visok procenat republikanskom predsedničkom kandidatu”.
Za Lakšju Džeina, upravo činjenica da je Trampova poruka doprla do birača iz manjinskih zajednica predstavlja glavni utisak izbora.
“On je 2016. imao jako loše brojke kod latinoameričkih glasača. Od tada je napravio značajne prodore. Sada je izgubio samo deset poena razlike u odnosu na 30 koliko je bilo ranije. Povrh toga, povećala mu se podrška kod fakultetski obrazovanih belaca ili je bar ostala kao 2020, dok ju je proširio među belcima koji nisu fakultetski obrazovani. Dakle, Tramp je zaista poboljšao praktično sve. A kada to uradite, to dolazi samo zato što javnost glasa protiv sadašnje administracije”, tvrdi Džein.
I on smatra da je ekonomija potisnula sve ostale teme iz predizbone kampanje.
"Birači su u suštini reagovali na to što su cene bile zaista visoke posle kovida. I mislim da su zbog toga prvenstveno glasali. Pre dve godine se više glasalo o pitanju abortusa. Ali 2024, čini se da je većina ljudi zaista snažno otišla u desno zbog cena", kaže Džein.
Za razliku od republikanaca, koji su snažno podržali Trampa od početka kampanje, demokrate su u julu promenile kandidata kada se Bajden povukao posle niza gafova i lošeg nastupa u kampanji. Džein misli da je kasno povlačenje nanelo štetu demokratama.
"Da je odustao ranije od kandidature za reizbor, to bi dalo demokratama više vremena da se raskinu sa njim. Mislim da je Haris bila stavljena u veoma tešku poziciju, jer je morala da nosi sa sobom Bajdenove rezultate, a nije mogla", tvrdi on.
Džejms Lindli Vilson smatra da je malo verovatno da bi bilo kakva promena u kampanji Harisova napravila veliku razliku.
"Kada je već tako kasno Bajden odustao, imalo je najviše smisla da se Haris umeša kao potpredsednica. I da se na neki način minimizira obim sukoba u okviru Demokratske stranke u poslednja tri meseca predizborne kampanje. Veliko je pitanje da li bi za njih bilo bolje da je Bajden recimo, 2022, rekao da se neće ponovo kandidovati", ocenio je Lindli Vilson.
Tokom kampanje, Tramp je često kritikovao Haris i Bajdenovu administraciju i kada je reč o spoljnopolitičkim temama - zbog “nedovoljne” podrške Izraelu protiv ekstremističkih pokreta Hamas i Hezbolah, “mekanog” stava prema Iranu i izdvajanja previše novca za pomoć Ukrajini protiv Rusije.
“Spoljna politika nije bila važno pitanje u kampanji. Inače spoljna politika generalno nije glavno pitanje za glasače na američkim predsedničkim izborima. Kada razgovaramo sa biračima o tome šta ih brine, na vrhu liste je stanje ekonomije, ali i pitanja poput imigracije, ljudi koji dolaze preko američke južne granice, zabrinuti su zatim zbog pitanja poput abortusa, a spoljna politika je daleko dole na listi”, kaže Džejms Lindsi iz Saveta za inostrane odnose.
Ipak, tvrdi da je jedna od stalnih lekcija američke politike “da spoljna politika retko ima veliku važnost za ishod američkih predsedničkih izbora, ali ishod američkih predsedničkih izbora mnogo znači za spoljnu politiku SAD”.
Trampovi problemi sa zakonom
U maju ove godine, Donald Tramp je postao prvi američki predsednik u istoriji osuđen za krivično delo - porota suda u Njujorku ga je proglasila krivim za falsifikovanje dokumenata kako bi prikrio isplate porno zvezdi Stormi Danijels uoči izbora 2016. Tramp je negirao krivicu, a ovo je samo jedan od nekoliko procesa koji se vode protiv njega. On tvrdi da se radilo o političkom progonu i da je Bajdenova administracija iskoristila pravosudni sistem kao oruđe protiv njega.
Kako je dan posle izbora preneo Vašington post, pobeda Trampa podstakla je specijalnog tužioca Džeka Smita da počne da razgovara o tome kako da obustavi dva savezna slučaja protiv novoizabranog predsednika. Jedan slučaj optužuje Trampa za gomilanje visoko poverljivih dokumenata pošto je napustio Belu kuću; drugi ga tereti da je pokušao da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. godine.
Procesi protiv Trampa tokom izborne kampanje su, kažu stručnjaci, samo učvrstili stavove kod pristalica obe stranke, a rezultat glasanja pokazuje da mnogi republikanci ne veruju u pravosudni sistem.
“Mnogo je ljudi koji su glasali za Trampa jer ne veruju da je presuda protiv njega opravdana. Oni veruju da je Bajdenova administracija koristila sekretarijat pravosuđa protiv njega”, ocenjuje Tod Belt sa Džordž Vašington univerziteta.
Nepoverenje i nezadovoljstvo sistemom u redovima republikanaca i onih koji su im naklonjeni oslikavaju se i u “Projektu 2025” - dokumentu koji je sastavila konzervativna Heritidž fondacija, koji navodno predstavlja plan kako će izgledati Trampova druga administracija i predviđa ukidanje brojnih vladinih agencija i otpuštanja zaposlenih.
Tramp je demantovao da stoji iza tog projekta, rekavši da “niti zna nešto o njemu, niti o ljudima koji su ga sastavili”.
Za profesora Vinsenta Hačingsa pravo postizborno pitanje je kako je američko društvo došlo u situaciju da će se na čelu države naći čovek koji je osuđen za krivično delo.
“To nam govori da uz svu visokoumnu retoriku koju čujemo od birača o tome šta motiviše njihove predsedničke preferencije, na kraju, zabrinutost zbog činjenice da je izabrani predsednik osuđen za krivično delo, a pred građanskim sudom i za seksualni napad, koji je dva puta bio predmet opoziva, a trenutno je pod optužnicom po više tačaka, uključujući pokušaj rušenja rezultata prethodnih izbora, te stvari očigledno nisu važne većini glasača”, kaže Hačings.
Drugi Trampov mandat
Do januara 2025, kada je inauguracija, biće izvršena mirna primopredaja vlasti sadašnje i Trampove buduće administracije. Upravo ovaj proces je bio jedan od razloga za zabrinutost kod velikog broja Amerikanaca, s obzirom na prethodno iskustvo i upad u Kapitol Trampovih pristalica 6. januara 2021, kada je on odbijao da prizna poraz od Džoa Bajdena.
U prvom govoru u izbornoj noći ove godine, Tramp je rekao da želi da pomogne Americi da se „zaceli“ i da je spreman za drugi mandat.
A šta bi taj mandat mogao da donese Americi?
„Tri stvari je Tramp obećao kao deo ekonomskog plana. Prvi su da ponovo uspostavi poreske olakšice, posebno za srednje i više prihode. A to takođe uključuje smanjenje korporativnog poreza. I želi da ga smanji čak na najnižu stopu ikada. Drugo, njegovo veliko obećanje su tarife. On voli tarife iako izgleda da zapravo ne razume ko ih plaća. A to bi moglo da bude kočnica za ekonomiju, jer bi povećalo inflaciju”, objašnjava Tod Belt.
Kao treći segment, navodi da je Tramp promovisao ideju o ukidanju poreza na bakšiš i ukidanje poreza na zarade za prekovremeni rad.
“To su stvari koje bi pomogle ljudima sa nižim primanjima. Ali generalno, ako pogledate šta bi ovi planovi uradili, oni bi odneli vladi mnogo prihoda jer su sve to porezi”, kaže Belt.
Za očekivati je da u Trampovom drugom mandatu bude ozbiljnih zaokreta u spoljnoj politici u odnosu na Bajdenovu administraciju, ukazuje Džejms Lindsi iz Saveta za inostrane odnose.
On objašnjava da će Tramp naslediti spoljnopolitički prtljag sa “velikim brojem izazova” i to će zaista testirati njegovu administraciju u budućnosti. Objašnjava i da će Trampovoj administraciji biti potrebno vreme, jer kada se menja predsednik ide i gotovo celokupna vlada i mora da se popuni “gotovo 1.000 novih mesta - ne samo najviša mesta državnog sekretara, sekretara odbrane, već i zamenika sekretara, podsekretara, pomoćnika sekretara”.
Lindsi očekuje da najveće promene u spoljnoj politici budu u odnosu prema Ukrajini.
“Tramp je u toku kampanje jasno stavio do znanja da je duboko skeptičan u pogledu kontinuirane američke vojne podrške Ukrajini. Tvrdio je da bi mogao da sklopi sporazum za manje od jednog dana da okonča rat, čak i pre nego što postane predsednik. To je verovatno malo hiperbola. Malo je verovatno da će se to dogoditi. Tramp će verovatno predložiti uslove dogovora kojem lideri u Kijevu neće aplaudirati”, kaže Lindsi.
Kada je u pitanju Bliski istok i sukob Izraela sa Hamasom i Hezbolahom, ovaj stručnjak očekuje da suštinski nova administracija ima kontinuitet sa prethodnom.
“Bajden je sasvim jasno podržavao pravo Izraela da se brani, dao mu je mnogo oružja u njegovom trenutnom ratu, koristio je američku vojsku da odbrani Izrael najmanje dva puta od iranskih uzvratnih napada. Tramp bi, po svoj prilici, uradio istu stvar. Jedina oblast u kojoj se možda razlikuju je to što je Bajden pristalica rešenja dve države. Čini se da Tramp nije neko ko će forsirati rešenje sa dve države”.
Navodi i da je još jedno od spoljnopolitičkih pitanja sa dvopartijskom podrškom u Americi odnos prema Kini i “suprotstavljanje” njenom usponu.
Što se tiče Zapadnog Balkana, Lindsi navodi da je u ovom trenutku nemoguće odgovoriti, jer je to tema o kojoj Tramp nije mnogo pričao u kampanji.
“Mi u ovom trenutku ne znamo ko će biti članovi Trampovog tima za nacionalnu bezbednost. A u Vašingtonu se pitanjima poput Zapadnog Balkana, koja nisu prioritetna, bave funkcioneri administracije. Mi sada jednostavno ne znamo ko će ti ljudi biti i šta će oni doneti za sto”, zaključio je on.
