Povodom predstojećeg posete državne sekretarke Hilari Klinton Zapadnom Balkanu, razgovorali smo sa Majklom Holcelom, bivšim dugogodišnjim spoljnopolitičkim savetnikom potpredsednika Džoa Bajdena. Zamolili smo Holcela, koji sada radi u Centru za transatlantske odnose na Univerzitetu Džon Hopkins, da prokomentariše predstojeću posetu državne sekretarke Hilari Klinton.
Majkl Holcel kaže da će sekretarka Klinton svojim sagovornicima uputiti jasnu poruku:
„Njena poruka će verujem glasiti: 'napredak je ostvaren, samo nastavite tako. Vaša budućnost leži u evroatlantskim institucijama, odnosno NATO i Evropskoj uniji. Odbacite radikalni nacionalizam i Sjedinjene Države će podržati vašu demokratsku tranziciju.“
Povodom obeležavanja desetogodišnjice izbornog poraza bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, Holcel ukazuje da je u međuvremenu postignut značajan napredak u Srbiji:
„Lako se zaboravlja koliko je Slobodan Milošević bio katastrofalan za srpski narod. Podstakao je četiri rata, odgovoran je za smrt nebrojenih ljudi, kao i za razaranje vekovnih srpskih zajednica, a da se ne govori o šteti koju je naneo drugima: Bošnjacima, Kosovarima i Hrvatima. Srbija je danas demokratija u kojoj se obavlja mirna smena vlasti. Predsednik Tadić, koga lično poznajem, istinski je demokrata kao i njegov ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Sa njima se uvek ne slažem, ali Srbija je sada na ispravnom putu.“
Holcel hvali Beograd za odustajanje od podnošenja prvobitne rezolucije o Kosovu, Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ali upozorava i na predstojeće zadatke Srbije:
„Jedna od stvari koje treba da postignu jeste nivo dogovora sa Kosovom sa kojim će uveriti Evropsku uniju da Srbije ne potkopava tamošnju evropsku misiju. Mislim da takođe treba da pojačaju još više saradnju sa Haškim tribunalom. Verujem da bi hapšenje generala Ratka Mladića bio ogroman podsticaj za kandidaturu Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. Nadam se da će do toga doći vrlo brzo. Smatram da dovoljno veliki broj ljudi u Srbiji zna da su ta dva pomenuta uslova nezaobilazna za napredovanje zemlje ka članstvu u Uniji.“
Osvrćući se na odnose Vašingtona i Beograda, Holcel kaže da je i na tom planu ostvaren napredak:
„Imamo veoma talentovanu ambasadorku u Beogradu, ambasadorku Meri Vorlik. Potpredsednik Bajden je obavio veoma uspešnu posetu prošle godine. Imao je instruktivne razgovore. Mi bismo želeli da postavimo naše odnose na normalnije osnove. Ne očekujem da će Srbija u skorijoj budućnosti da se prijavi za članstvo u NATO. Međutim, srpski oficiri pohađaju Maršalov centar, koji američka vojska održava u Nemačkoj. Takođe, verujem da američki poslovni svet, sporo, ali postojano razmišlja o tome da investira u Srbiju. Dakle, odnosi se nalaze na pravom koloseku, treba još vremena. I dalje postoji veliko ogorčenje zbog kampanje NATO-a na Kosovu, ali smatram da obe strane treba da se usredsrede na sve što je pozitivno postignuto u periodu posle Miloševića.“
Holcel ističe da je ostvaren vidan napredak i u svim ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Komentarišući tek održane izbore u Bosni i Hercegovini, Holcel ukazuje da možda predstoje dani bolje saradnje tri naroda u BiH:
„Prvo, Dodikova stranka nije dobila ubedljivu većinu, već će morati da formira parlamentarnu koaliciju. Zatim, poražen je Haris Silajdžić, koji je mnogo učinio za svoju zemlju tokom rata, ali je posle rata stalno pretio ukidanjem Republike Srpske. Na njegovo mesto je došao Bakir Izetbegović, koji kaže da je spreman da sarađuje sa ostala dva naroda u BiH. Reizbran je i hrvatski član predsedništva, Ivo Komšić, koji je verovatno najpoštovanija ličnost u Bosni. A, u federaciji je najveći broj glasova dobila multietnička Socijaldemokratska stranka BiH, Zlatka Lagumdžije, koji će verovatno biti postavljen za predsednika ministarskog saveta BiH.“
Holcel kaže da su mu poznate nedavne izjave predsednika RS Milorada Dodika da je Bosna i Hercegovina neodrživa, ali da se nada da je to bila samo izborna taktika. On veruje da bi stvari mogle da krenu na bolje kada, kako kaže: „Dodik bude video da su mu sada sagovornici Izetbegović, Lagumdžija, i Komšić.“
