Ukrajinska kriza je pokazala da projekat širenja Evropske unije nije ni izdaleka dovršen, tvrdi Danijel Hamilton, izvršni direktor Centra za transatlantske odnose, ovde u Vašingtonu. Hamilton takođe tvrdi da Zapadu nedostaje prava strategija za takozvane “sive zone” šireg evropskog područja, kao što je Ukrajina.
“Vizija o slobodnoj, celovitoj Evropi koja živi u miru je lepa iluzija, sa kojom živimo od pada Berlinskog zida pre 25 godina. Kako vidimo, prostor istočno od Evropske unije je i dalje nestabilno područje. Ljudi tog regiona ne znaju šta im je budućnost. S druge strane, Zapad je očigledno posustao od širenja demokratije i stabilnosti u svom bliskom susedstvu.”
Ukrajina je prva žrtva tog zastoja, smatra Hamilton.
“Ukrajina više ne zna na koju stranu da se okrene. Pocepana je iznutra. Zapadne zemlje nisu uspele da jasno predoče šta tačno žele niti su odredile do koje mere će joj pomoći.”
Zapad je takođe zanemario istoriju kada je reč o zemljama kao što je Ukrajina, koja je vekovima postojala u okvirima drugih carstava.
“Ukrajina po prvi put postoji u sadašnjim granicama. Stekla ih je tek po padu Sovjetskog Saveza. Njeni stanovnici izmenjali su nekoliko država bez da su prešli prag svojih kuća. Ratovi na Balkanu su nam pokazali da se granice ne poklapaju sa mapom zemlje na kojima žive narodi kao i da su narodi spremni na rat radi granica. To su ‘sive zone’ koje, kako vidimo, mogu da stvore nestabilnost.”
Ni Evropa nije sanirana, smatra Hamilton.
“Evropa nije potpuno izlečena. U Vašingtonu se često čuje da je posle završetka Hladnog rata i balkansih ratova, Evropa stala na svoje prave noge. Da Evropljani treba sami da vode račune o svojim problemima, da Amerika ima veće probleme da rešava. Međutim, istorija nas uči da zapostavljanje “sivih zona,” kao što je Ukrajina može da se vrati kao skupi bumerang.”
Naš sagovornik predlaže povratak na startnu poziciju.
“Moramo se vratiti na početni projekat širenja Evrope. Projekat nije agresivan. Evropa bez ‘gvozdene zavese’, podrazumeva jačanje stabilnosti, demokratije, i ekonomskog prosperiteta što više ka Istoku. Evropa uključuje, Balkan, Ukrajinu, širi region Crnog mora. Treba da se pitamo da li je poželjno da pomažemo stabilizovanje područje šireg evropskog susedstva ili nam je cilj da pored nestabilnog Bliskog Istoka, dobijemo nestabilno područje odmah uz Evropsku uniju.”
Hamilton priznaje da zadatak nije lak niti se može brzo ostvariti, ali po njemu, Zapad drugu alternativu nema.
“Vizija o slobodnoj, celovitoj Evropi koja živi u miru je lepa iluzija, sa kojom živimo od pada Berlinskog zida pre 25 godina. Kako vidimo, prostor istočno od Evropske unije je i dalje nestabilno područje. Ljudi tog regiona ne znaju šta im je budućnost. S druge strane, Zapad je očigledno posustao od širenja demokratije i stabilnosti u svom bliskom susedstvu.”
Ukrajina je prva žrtva tog zastoja, smatra Hamilton.
“Ukrajina više ne zna na koju stranu da se okrene. Pocepana je iznutra. Zapadne zemlje nisu uspele da jasno predoče šta tačno žele niti su odredile do koje mere će joj pomoći.”
Zapad je takođe zanemario istoriju kada je reč o zemljama kao što je Ukrajina, koja je vekovima postojala u okvirima drugih carstava.
“Ukrajina po prvi put postoji u sadašnjim granicama. Stekla ih je tek po padu Sovjetskog Saveza. Njeni stanovnici izmenjali su nekoliko država bez da su prešli prag svojih kuća. Ratovi na Balkanu su nam pokazali da se granice ne poklapaju sa mapom zemlje na kojima žive narodi kao i da su narodi spremni na rat radi granica. To su ‘sive zone’ koje, kako vidimo, mogu da stvore nestabilnost.”
Ni Evropa nije sanirana, smatra Hamilton.
“Evropa nije potpuno izlečena. U Vašingtonu se često čuje da je posle završetka Hladnog rata i balkansih ratova, Evropa stala na svoje prave noge. Da Evropljani treba sami da vode račune o svojim problemima, da Amerika ima veće probleme da rešava. Međutim, istorija nas uči da zapostavljanje “sivih zona,” kao što je Ukrajina može da se vrati kao skupi bumerang.”
Naš sagovornik predlaže povratak na startnu poziciju.
“Moramo se vratiti na početni projekat širenja Evrope. Projekat nije agresivan. Evropa bez ‘gvozdene zavese’, podrazumeva jačanje stabilnosti, demokratije, i ekonomskog prosperiteta što više ka Istoku. Evropa uključuje, Balkan, Ukrajinu, širi region Crnog mora. Treba da se pitamo da li je poželjno da pomažemo stabilizovanje područje šireg evropskog susedstva ili nam je cilj da pored nestabilnog Bliskog Istoka, dobijemo nestabilno područje odmah uz Evropsku uniju.”
Hamilton priznaje da zadatak nije lak niti se može brzo ostvariti, ali po njemu, Zapad drugu alternativu nema.