Amerikanci vole svoje kućne ljubimce kao članove porodice, a to je više nego očigledno na najstarijem groblju kućnih ljubimaca u zemlji. Više od 70.000 životinja je sahranjeno na groblju Hartsdejl tridesetak kilometara od Njujorka. Ožalošćeni vlasnici ponekad plaćaju više hiljada dolara da bi ovde sahranili svoje ljubimce. Ponekad, čak planiraju da jednog dana budu sahranjeni pored njih.
Skoro svakog dana, Mark Lindenberg se odveze ili prošeta da poseti Buts, svoju voljenu mačku, koja je uginula u avgustu 2020, sa 17 godina. Ovaj Njujorčanin procenjuje da je platio oko 7.000 dolara da bi njegova ljubimica počivala na groblju životinja Hartsdejl.
“Groblja za ljude su tužna. Ovo je pak jedno od najveselijih mesta. Kada vidite ljubav koja ovde prati svako mesto, svaku parcelu – igračke za ljubimce, poruke, papirne vetrenjače – ne mogu da zamislim bolje mesto.”
Od 1896. godine, ovde je sahranjeno oko 70.000 kućnih ljubimaca. Hartsdejl, najstarije groblje kućnih ljubimaca u Americi nalazi se na oko 30 kilometara od Njujorka.
Većina životinja koje su sahranjene ovde su mačke i psi, ali je ovo takođe mesto gde počivaju i neke egzotične životinje.
“Neki reptili su sahranjeni ovde. Miševi… Mladunče lava koje je ovde sahranila ruska princeza 1912. Tu je i pepeo Minga, Bengalskog tigra koji je sahranjen ovde pre nekoliko godina. Ima i nekoliko majmuna”, priča za Glas Amerike Edvard Martin mlađi.
Na groblju počiva i jedan konj i nekoliko ptica. Mačka pevačice Maraje Keri je takođe sahranjena ovde.
Ed Martin upravlja grobljem zajedno sa svojim ocem, koji je kupio Hartsdejl 1974.
“Video sam koliko ljudi pate kada izgube svoje ljubimce I mislim da sam u dobroj situaciji da mogu da im pomognem. I jesam im pomagao, i zbog toga želim da im pomažem i dalje.”
Svake godine, ovde se obavi do 300 sahrana. Ljudi mogu da plate doživotno održavanje grobnog mesta od 3.500 dolara, ili godišnju nadoknadu od 105 dolara. Ako godišnja tarifa prestane da se plaća, grobno mesto će ponovo biti na prodaju.
“Životinja će biti uklonjena sa te parcele za nekog drugog ko može da plati održavanje, ali kada se ljubimci iskopaju, budu kremirani i ostaju na groblju. Njihov pepeo se prosipa po travi”, kaže Edvard Martin stariji.
Iako je ovo mesto prvenstveno namenjeno životinjama, oko 800 ljudi je sahranjeno ovde sa svojim ljubimcima. Porodica Martin čak ima svoju parcelu. Edvardov otac planira da jednog dana počiva ovde, pored svojih drugih rođaka.
To je i plan Marka Lindenberga. Već je dogovorio da bude kremiran i zakopan pored Buts kada dođe vreme za to.
“Ja živim sam, ne znam da li ću se ikada oženiti, I ne mogu da zamislim bolje mesto. Živeo sam sa svojom mačkom svakog dana skoro 17 godina. Zašto da ne počivamo zajedno?”
U međuvremenu, Lindenberg, koji živi na 10 minuta peške od groblja, nastaviće da posećuje svoju staru družbenicu, skoro svakog dana.
