Nigerija je ostvarila veliki uspeh. Prošlo je godinu dana od kako niko u zemlji nije dobio dečiju paralizu (poliomijelitis ili skraćeno polio), izuzetno zaraznu degenerativnu bolest, koja može da ima kobne posledice. Iako je potrebno još dosta posla, to dostignuće za Nigeriju ima veliki uticaj na celu Afriku i ostatak sveta.
Nigerija je poslednja u nizu zemalja koje su se oslobodile velike nesreće po imenu dečja paraliza.
“Mislim da je to postao osećaj nacionalnog ponosa”, kaže Elin Ogden, iz Agencije za razvoj SAD.
Nacionalni ponos, ali takođe i pritisak međunarodne zajednice i rukovodstva u oblasti zdravstva, naveli su vladu da se obaveže da će iskoreniti dečju paralizu.
“To je bila najveća zemlja u Africi, koja je imala aktivne slučajeve bolesti”.
Vakcinisati svu decu u Nigeriji bio je veliki izazov. U to su bile uključene vlada Nigerije, hiljade volontera uz pomoć Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, Fondacije Bila i Melinde Gejts, Rotari Internešnala i mnogih drugih grupa.
“Ljudi, kada shvate šta treba da se uradi, oni će zapravo to i da urade”, ističe Ojevali Tomori iz Nigerijske akademije nauka.
Oni su pratili nomadska plemena, imunizovali decu u zonama konflikta tokom primirja, radili sa liderima koji su se protivili vakcinaciji, zbog političkih ili verskih uverenja i zbog drugih razloga. Međutim, treba biti još oprezniji, kaže Kerol Pandak iz Rotari Internešnala, koja je govorila putem Skajpa.
“I dalje je potreban nadzor i dalje je potrebna imunizacija. I dalje treba da pretražujemo, za svaki slučaj”.
To je zato što virus može da se sakrije kod osobe koja se ne razboli, ali može da prenese bolest na druge. Deci je potrebno šest doza oralne vakcine kako bi do kraja života bila zaštićena od polija.
“Ovo je prekretnica u naporima Nigerije da iskoreni polio, ali svakako da posao nije završen”, smatra Kerol Pandak.
To je veoma krhkoo dostignuće. Ako u Nigeriji ne bude slučajeva dečje paralize tokom naredne tri godine, virus više neće postojati u Africi.
“Mi se trudimo da bolest uklonimo sa lica zemlje i osiguramo da niko više ne dođe u kontakt s njom i ponovo bude paralizovan”, naglašava Elin Ogden.
Sada se sva pažnja usmerava na Avganistan i Pakistan, jedine dve zemlje na svetu koje imaju aktivne slučajeve dečje paralize. Ako bi te zemlje mogle da vakcinišu svu svoju decu, u svetu konačno više ne bi bilo ove opake bolesti.