Uspesi ostvareni proteklih godina na području Zapadnog Balkana ne bi trebalo da zamagle činjenicu da se region i dalje suočava sa brojnim izazovima, zbog čega je i dalje potrebno aktivno angažovanje i uskladjena politika Evropske unije i SAD, konstatovano je na pretresu o Zapadnom Balkanu, koji je juče održan pred Helsinškom komisijom u američkom Kongresu.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Ji istakao je da su, motivisani idejom članstva u EU, Srbija i Kosovo ostvarili dramatičan napredak i postigli dogovor koji je samo godinu dana ranije bilo teško zamisliti. On je ocenio da su svojim okretanjem ka budućnosti Beograd i Priština postavili primer ostalim zemljama regiona, ali da je akcenat sada na primeni dogovorenog.
„Puna implementacija briselskog sporazuma neće biti laka, i SAD moraju da ostanu angažovane u odnosima sa Prištinom, Beogradom i Evropskom unijom da bi se napredak nastavio. Obe strane će biti suočene sa brojnim politički teškim odlukama narednih godina, možemo da očekujemo izvesne korake unazad, kao i nefleksibilnost. Međutim, uveren sam da će Srbija i Kosovo ostati na tom putu, jer je on neodvojiv od njihovih težnji da se pridruže EU”.
Osim implementacije sporazuma, pred Srbijom je dalji rad na teškim ekonomskim i pravosudnim reformama, ističe Ji.
“Na unutrašnjem planu, izbori u Srbiji 2012. proizveli su koalicionu vladu koja je bila posvećena reformama i razvoju odnosa sa EU i SAD. Kako se Srbija bliži prevremenim izborima, nadamo se da će sledeća vlada imati mandat da sprovodi važne unutrašnje reforme, neophodne da bi se oživelo srpsko tržište rada, poslovna klima i ekonomija“.
Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO-u, a danas izvršni direktor Mekejn instituta za međunarodno liderstvo, primetio je da u sadašnjem trenutku, svaka rasprava o Balkanu ne počinje od Sarajeva ili Prištine – već od Krima. Volker ocenjuje da su u proteklih nekoliko godina SAD i Evropa bile nedovoljno posvećene području Balkana, zaokupljene drugim izazovima. No, prema njegovim rečima – kriza u Ukrajini pokazuje da takav minimalistički pristup Zapada može da ima skupu cenu.
“Ukoliko projekat jedinstvene, slobodne i mirne Evrope izgubi zamah, mračne sile ispunjavaju vakum, bilo na unutrašnjem planu ili kao što je to slučaj sa Ukrajinom, putem spoljašnje intervencije. To ne želimo da vidimo i ovo bi trebalo da bude poziv na buđenje za sve, da moramo da budemo stvarno ozbiljni u pogledu tog procesa i razmotrimo preduzimanje narednih koraka, čak i ove godine”.
Na pitanje kako u kontekstu nove krize vidi zemlje kao što je Srbija, orijentisane ka Evropskoj uniji, ali i negovanju snažnih veza sa Rusijom – Volker kaže da je u pitanju izbor između različitih vrednosti.
“Srbija mora da izabere gde želi da bude kao zemlja. Ako pogledate Rusiju, ona ni u kom pogledu ne simbolizuje demokratiju, ljudska prava, individualne slobode, snažno civilno društvo, suverenitet nezavisnih suseda, što smo videli sa Ukrajinom. Ako Srbija želi da bude u sferi uticaja kojom dominira Moskva, može da to izabere. Ne mislim da narod Srbije to želi, i mislim da ako se budu opredelili za prosvetljeniji, evropski način vladavine i odnosa vlade i građana, to je put kojim zemlja može da ide i gradi bliže odnose sa celom transatlantskom zajednicom uključujući i SAD”.
Članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon ocenila je da je uprkos socijalnoj i ekonomskoj krizi u Evropi, proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana mora da ostane prioritet. Ona je dodala da je Srbija važan akter u region, kada je reč o promovisanju evropskih integracija.
“Naravno, Srbija je sada država koja je već u postupku pregovora, vrlo pozitivno je to što je normalizovala odnose sa Kosovom, taj dijalog je vrlo bitan za sve ljude sa jedne i druge strane i važno je da se taj process nastavi na jedan transparentan način. Za srpske vlasti je sada, u procesu proširenja, bitna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma pravosudja i sloboda medija”.
Senator Ben Kardin, predsedavajući Helsinške komisije, istakao je da posao SAD i međunarodne zajednice u regionu nije završen sve do uspostavljanja stabilnog, demokratskog i potpuno integrisanog Balkana.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Ji istakao je da su, motivisani idejom članstva u EU, Srbija i Kosovo ostvarili dramatičan napredak i postigli dogovor koji je samo godinu dana ranije bilo teško zamisliti. On je ocenio da su svojim okretanjem ka budućnosti Beograd i Priština postavili primer ostalim zemljama regiona, ali da je akcenat sada na primeni dogovorenog.
„Puna implementacija briselskog sporazuma neće biti laka, i SAD moraju da ostanu angažovane u odnosima sa Prištinom, Beogradom i Evropskom unijom da bi se napredak nastavio. Obe strane će biti suočene sa brojnim politički teškim odlukama narednih godina, možemo da očekujemo izvesne korake unazad, kao i nefleksibilnost. Međutim, uveren sam da će Srbija i Kosovo ostati na tom putu, jer je on neodvojiv od njihovih težnji da se pridruže EU”.
Osim implementacije sporazuma, pred Srbijom je dalji rad na teškim ekonomskim i pravosudnim reformama, ističe Ji.
“Na unutrašnjem planu, izbori u Srbiji 2012. proizveli su koalicionu vladu koja je bila posvećena reformama i razvoju odnosa sa EU i SAD. Kako se Srbija bliži prevremenim izborima, nadamo se da će sledeća vlada imati mandat da sprovodi važne unutrašnje reforme, neophodne da bi se oživelo srpsko tržište rada, poslovna klima i ekonomija“.
Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO-u, a danas izvršni direktor Mekejn instituta za međunarodno liderstvo, primetio je da u sadašnjem trenutku, svaka rasprava o Balkanu ne počinje od Sarajeva ili Prištine – već od Krima. Volker ocenjuje da su u proteklih nekoliko godina SAD i Evropa bile nedovoljno posvećene području Balkana, zaokupljene drugim izazovima. No, prema njegovim rečima – kriza u Ukrajini pokazuje da takav minimalistički pristup Zapada može da ima skupu cenu.
“Ukoliko projekat jedinstvene, slobodne i mirne Evrope izgubi zamah, mračne sile ispunjavaju vakum, bilo na unutrašnjem planu ili kao što je to slučaj sa Ukrajinom, putem spoljašnje intervencije. To ne želimo da vidimo i ovo bi trebalo da bude poziv na buđenje za sve, da moramo da budemo stvarno ozbiljni u pogledu tog procesa i razmotrimo preduzimanje narednih koraka, čak i ove godine”.
Na pitanje kako u kontekstu nove krize vidi zemlje kao što je Srbija, orijentisane ka Evropskoj uniji, ali i negovanju snažnih veza sa Rusijom – Volker kaže da je u pitanju izbor između različitih vrednosti.
“Srbija mora da izabere gde želi da bude kao zemlja. Ako pogledate Rusiju, ona ni u kom pogledu ne simbolizuje demokratiju, ljudska prava, individualne slobode, snažno civilno društvo, suverenitet nezavisnih suseda, što smo videli sa Ukrajinom. Ako Srbija želi da bude u sferi uticaja kojom dominira Moskva, može da to izabere. Ne mislim da narod Srbije to želi, i mislim da ako se budu opredelili za prosvetljeniji, evropski način vladavine i odnosa vlade i građana, to je put kojim zemlja može da ide i gradi bliže odnose sa celom transatlantskom zajednicom uključujući i SAD”.
Članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon ocenila je da je uprkos socijalnoj i ekonomskoj krizi u Evropi, proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana mora da ostane prioritet. Ona je dodala da je Srbija važan akter u region, kada je reč o promovisanju evropskih integracija.
“Naravno, Srbija je sada država koja je već u postupku pregovora, vrlo pozitivno je to što je normalizovala odnose sa Kosovom, taj dijalog je vrlo bitan za sve ljude sa jedne i druge strane i važno je da se taj process nastavi na jedan transparentan način. Za srpske vlasti je sada, u procesu proširenja, bitna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma pravosudja i sloboda medija”.
Senator Ben Kardin, predsedavajući Helsinške komisije, istakao je da posao SAD i međunarodne zajednice u regionu nije završen sve do uspostavljanja stabilnog, demokratskog i potpuno integrisanog Balkana.