Uprkos nezavidnim bilateralnim odnosima, SAD i Kuba su obnovili više od deset godina stari sporazum o očuvanju bivše Hemigvejeve kuće u Havani:
:
Nekadašnja kuća Ernesta Hemigveja pod imenom Finka Vihia je 12 milja udaljena od Havane i prepuna je originalnog nameštaja, umetničkih radova, štapova za pecanje, trofeja, pištolja, pisaćih mašina i drugih objekata koje su skupljali taj književnik i njegove žene. Od posebne važnosti je biblioteka sa 9.000 knjiga – od kojih 20 posto imaju zabeleške čuvenog pisca na marginama, kao i nekoliko hiljada nezamenljivih pisama i telegrama, te preko 2.000 fotografija. Pomenuti sporazum obuhvata i hiljade dokumenata preminulog dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
„Hemigvej je uvek zbližavao ljude i prevazilazio političke barijere. Danas želim da istaknem da, ako Kubanci i Amerikanci mogu da se konstruktivno udruže kako bi očuvali ovu kuću i njen sardržaj onda nema granice onome što možemo postići skupa.“ kaže Džim MekGovern, Američki kongresmen iz Masačusetsa.
Kongresmen MekGovern je takodje ukazao kako nema nijednog razloga zašto Sjedinjene Države i Kuba ne bi mogle da imaju normalne odnose.
Dženi Filips predsednica fondacije Finka Vihia čija je misija da u kolaboraciji sa kubanskim kolegama očuva kuću Ernesta Hemigveja u Havani ističe:
„Ne krivim Kubance što ne veruju uvek Amerikancima koji dolaze i zainteresovani su za ono što ova kuća ima. „
A Gledis Kolaco, predsednica Nacionalnog saveta kubanskog
kulturnog nasledja ukazuje:
„Ova saradnja koja je trajala 11 godina bez prekida šest ili sedam puta godišnje okupljala je eksperte iz Sjedinjenih Država kako bi preneli svoja znanja ovdašnjim
kubanskim stručnjacima.“
Sporazum izmedju Nacionalnog saveta kubanskog kulturnog nasledja i američke fondacije Finka Vigia je prvobitno potpisan 2002. godine. Hemigvej koji se ubio 1961. u 62 godini života napisao je neke od svojih najpoznatijih dela na Kubi uključujući roman „Za kim zvona zvone“ i „Starac i more“.
:
Nekadašnja kuća Ernesta Hemigveja pod imenom Finka Vihia je 12 milja udaljena od Havane i prepuna je originalnog nameštaja, umetničkih radova, štapova za pecanje, trofeja, pištolja, pisaćih mašina i drugih objekata koje su skupljali taj književnik i njegove žene. Od posebne važnosti je biblioteka sa 9.000 knjiga – od kojih 20 posto imaju zabeleške čuvenog pisca na marginama, kao i nekoliko hiljada nezamenljivih pisama i telegrama, te preko 2.000 fotografija. Pomenuti sporazum obuhvata i hiljade dokumenata preminulog dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
„Hemigvej je uvek zbližavao ljude i prevazilazio političke barijere. Danas želim da istaknem da, ako Kubanci i Amerikanci mogu da se konstruktivno udruže kako bi očuvali ovu kuću i njen sardržaj onda nema granice onome što možemo postići skupa.“ kaže Džim MekGovern, Američki kongresmen iz Masačusetsa.
Kongresmen MekGovern je takodje ukazao kako nema nijednog razloga zašto Sjedinjene Države i Kuba ne bi mogle da imaju normalne odnose.
Dženi Filips predsednica fondacije Finka Vihia čija je misija da u kolaboraciji sa kubanskim kolegama očuva kuću Ernesta Hemigveja u Havani ističe:
„Ne krivim Kubance što ne veruju uvek Amerikancima koji dolaze i zainteresovani su za ono što ova kuća ima. „
A Gledis Kolaco, predsednica Nacionalnog saveta kubanskog
kulturnog nasledja ukazuje:
„Ova saradnja koja je trajala 11 godina bez prekida šest ili sedam puta godišnje okupljala je eksperte iz Sjedinjenih Država kako bi preneli svoja znanja ovdašnjim
kubanskim stručnjacima.“
Sporazum izmedju Nacionalnog saveta kubanskog kulturnog nasledja i američke fondacije Finka Vigia je prvobitno potpisan 2002. godine. Hemigvej koji se ubio 1961. u 62 godini života napisao je neke od svojih najpoznatijih dela na Kubi uključujući roman „Za kim zvona zvone“ i „Starac i more“.