Probijanje bezbednosne mreže Sonija i drugih većih kompanija pokrenulo je pitanje o sveukupnom stanju bezbednosti korporativnih i potrošačkih podataka. Najveći rizik za potrošače i dalje su prevara ili krađa, dok se korporacije suočavaju sa povećanim nivoom opasnosti nego do sada.
Hakeri su na katolički Božić napali mrežu „Play Station“-a kompanije Soni.
Pre samo mesec dana, ta firma je doživela masivni upad u mrežu, posle čega su hakeri objavili dragocene korporativne podatke.
Napadači su bili nezadovoljni novim filmom “Intervju” produkcijske kuće Soni, u kojem se ismeva lider Severne Koreje, Kim Džong Un.
Američke vlasti veruju da Severna Koreja stoji iza napada, iako Pjongjang odbacuje te optužbe. Drugi smatraju da su napad organizovali nezavisni hakeri. Međutim, ko god da je umešan, objavljivanje podataka je izazvalo krizu u Soniju.
Prošlog septembra, lanac prodavnica za alat i kućnu opremu “Home Depot” otkrio je petomesečni napad na njihove naplatne centre što je dovelo do krađe ličnih podataka miliona potrošača. Raniji sličan napad je bio usmeren na kupce robne kuće “Target”.
Svaki proboj kroz bezbednosnu mrežu je drugačiji, ali analitičar Hju Tomson iz kompanije za bezbednost “Blue Coat” smatra da su napadi ciljani, a napadači uporni i da se hakeri sa daljine fokusiraju na određene zaposlene.
“ … na ljude poput administratore sistema, a onda sa društvenih mreža saznaju koji su im omiljeni restorani, koji im je omiljeni sportski tim, a zatim pažljivo sastave email koji izgleda toliko normalno da zaista mislite da je od prijatelja ili kolege”.
Primalac zatim otvori link i sa njim daunloduje virus na kompjuter. Firme za bezbednost, poput “Blue Coat”-a i Sajforta rade sa velikim kompanijama na prevenciji i identifikaciji sajber napada. Međutim ko-osnivač Sajforta, Fengmin Gong kaže da su hakeri danas pripadnici složenih organizacija i da su strpljivi.
“Mogu da nabave brojni alat. Mnoge tehnike i rešenja za napad se pakuju i lako su im dostupne”.
Gong kaže da su oni deo hakerske ekonomije na industrijskom nivou.
Onlajn trgovina prema procenama donosi profit od hiljadu i po milijardi dolara, a upad kroz bezbednosne mreže čini potrošače nervoznim. Internet stranice poput PayPal-a pokušavaju da kupcima pruže bezbednije onlajn transakcije. Endi Stajngrubel govorio je za Glas Amerike putem Skajpa.
“Zbog posla koji radimo, ja sam zapravo optimista u vezi sa tim koliko se dobro, barem neke, kompanije snalaze u pravljenju nove generacije boljih odbrana, ali i zbog načina na koji tehnologija i izumi pomažu da kompanije i njihovi klijenti budu bezbedniji”.
PayPal sarađuje sa tzv. moralnim hakerima u pronalaženju grešaka u sistemu. Pred kraj prošle godine PayPal je isplatio 10 hiljada dolara jednom inženjeru iz Egipta koji im je otkrio slabe strane sistema.
Ovi stručnjaci kažu da potrošači mogu da se zaštite tako što će im kompjuterski anti-virus program biti ažuriran, što će lozinke biti na sigurnom mestu i štiteći lične podatke. Kompanije, međutim, moraju da udvostruče napore protiv sve većih pretnji sofisticiranih hakera.