U Srbiji su nezavisni novinari bili su meta pretnji i zastrašivanja u 2023. Procesuiranje slučajeva ratnih zločina i dalje je sporo i često dolazi do odlaganja. Napadi na lezbejke, gejeve, biseksualce i transrodne osobe i organizacije meta su kontinuiranih napada, navodi se u godišnjem izveštaju američke organizacije Hjumant rajts voč (HRW) o ljudskim pravima širom sveta.
U delu izveštaja koji se odnosi na slobodu medija u Srbiji, navodi se da je Stalna grupa za bezbednost novinara u prvoj polovini godine registrovala 42 slučaja pretnji novinarima, a Nezavisno udruženje novinara je do kraja marta zabeležilo tri napada.
Novinari su ostali na meti takozvanih strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), navodi se u izveštaju HRW.
Podseća se da je u martu počelo ponovljeno suđenje Ratku Romiću i Milanu Radonjiću, dvojici srpskih službenika Državne bezbednosti optuženima za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. U aprilu je, kako se navodi, Apelacioni sud u Beogradu pustio osumnjičene iz kućnog pritvora, nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava početkom aprila u kojoj se navodi da je Srbija prekršila njihova prava time što ih je predugo držala u pritvoru.
Provladini mediji nastavili su sa kampanjama klevetanja nezavisnih novinara koji kritički izveštavaju o vladi, piše HRW.
Kada su u pitanju ratni zločini, u periodu od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu pokrenulo je tri nove istrage o ratnim zločinima u koje je uključeno sedam osumnjičenih. Od avgusta, 24 predmeta protiv 41 optuženog bila su na čekanju pred srpskim sudovima. Postupci koji su u toku bili su poremećeni značajnim kašnjenjima.
Viši sud u Beogradu je u februaru osudio četvoricu bivših srpskih boraca na ukupno 35 godina zatvora zbog učešća u otmici 20 putnika nesrpskog voza u Štrpcima u BiH 1993. godine, koji su potom ubijeni. U julu je Apelacioni sud u Beogradu naložio ponovno suđenje i poništio osuđujuću presudu bosanskom Srbinu Danku Vladičiću iz novembra 2022. za ubistvo starijeg muškarca i žene u Brodu na Drini, BiH, 1992. godine, podseća se u izveštaju.
Ističe se i da su Srbija i Kosovo u maju potpisali zajedničku deklaraciju o nestalim licima kao deo procesa normalizacije uz posredovanje EU, ali su se odnosi pogoršali nakon sukoba na severu Kosova kasnije tog meseca, povezanih sa osporavanim izborima,
Kada su pitanju azilanti, HRW navodi da je u Srbiji je od januara do septembra, 1.257 novopridošlih registrovalo nameru da traži azil, ali je samo 150 ljudi podnelo zahtev.
U julu je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je Srbija prekršila slobodu kretanja sirijskog državljanina kome je Srbija dala azil, a zatim uskratila pristup putnim ispravama izbeglica.
LGBT osobe u Srbiji su nastavile da se suočavaju sa netolerancijom, pretnjama i nasiljem, ocenjuje HRW. U periodu od januara do septembra, domaća grupa za podršku LGBT+, “Da Se Zna!”, zabeležila je 32 incidenta motivisanih mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući sedam fizičkih napada i pet pretnji. Predsednik Aleksandar Vučić je u avgustu rekao da sve dok je predsednik neće potpisati nijedan zakon o priznavanju trećeg pola ili istopolnih brakova.
HRW ističe da je septembarski izveštaj komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović izazvao ozbiljnu zabrinutost zbog visoke rasprostranjenosti nasilja u porodici i naglasio potrebu za koordinisanim institucionalnim odgovorom za zaštitu žena i devojčica od nasilja i pružanje trenutne i dugoročne podrške žrtvama.
Problemi na Kosovu: Napadi na novinare, odgovornost za krivična dela, tenzije sa Srbijom
Odgovornost za ozbiljna krivična dela i sloboda medija su i dalje veliki problem na Kosovu, konstatuje Hjuman Rajts Voč.
Podseća se na tenzije koje su izbile u maju na severu Kosova kada su albanski gradonačelnici preuzeli dužnost posle lokalnih izbora koje su kosovski Srbi pretežno bojkotovali. Kako se navodi – u protestima koji su usledili, NATO vojnici su se sukobili sa srpskim demonstrantima na severu, pri čemu su povređene desetine Srba i pripadnika KFOR-a.
U septembru, grupa teško naoružanih srpskih napadača ubila je kosovskog policajaca u Banjskoj, a zatim su pronašli utočište unutar jednog manastira, navodi HRW. Kosovske bezbednosne snage su ubile trojicu pripadnika te grupe a uhapsili najmanje osmoricu, dok je Srbija pojačala vojno prisustvo duž granice sa Kosovom, podseća se u izveštaju.
U izveštaju se razmatra i suđenje bivšem kosovskom predsedniku i premijeru Hašimu Tačiju i trojici bivših visokih zvaničnika OVK pred specijalnim sudom u Hagu. Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodno počinjene 1998 i 1999, a sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi. Između ostalog, navodi se da je u avgustu bivši član OVK Dritan Gošaj uhapšen u Tirani zato što je otkrio imena pet potencijalnih svedoka koji svedoče pred specijalizovanim većem.
Ističe se i da je specijalno tužilaštvo u julu podiglo dve odvojene otpužnice za ratne zločine protiv dvojice bivših pripadnika srpskih oružanih snaga, kao i optužnicu protiv protiv bivšeg srpskog političara za ratne zločine zbog učešća u ubistvu 19 etničkih Albanaca u selu Ozdrim u maju 1999.
Što se tiče slobode medija, novinari su i dalje izloženi fizičkim napadima, pretnjama i smetnjama u radu, ocenjuje HRW, navodeći da je Udruženje novinara Kosova od januara do septembra 2023. zabeležilo 50 incidenata protiv novinara, uključujući 16 napada i 22 pretnje. Kao primeri se navode incidenti u Leposaviću tokom tenzija posle lokalnih izbora, kao i u Zvečanu i Severnoj Mitrovici.
Na Kosovu se nastavljaju pretnje i činovi diskriminacije protiv pripadnika LGBT zajedice, navodi američka organizacija, pozivajući se na izveštaje lokalne organizacije CEL. Odgovor vlasti na prijave zlostavljanja nije bio snažan, a CEL redovno dobija pretnje i komentare mržnje na društvenim mrežama.
U domenu ženskih prava, ističe se da je vlada produžila rok za preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu da se registruju i dobiju posebne beneficije. Od 20.000 žrtava silovanja tokom rata, koliko se procenjuje da ih ima, specijalnoj komisiji se prijavilo manje od 2.000 žena, navodi HRW.
Takođe se ukazuje na podatke Kosovske agencije za statistiku da žene čine samo 20% radne snage na Kosovu i da su potrebne nove reforme u toj oblasti. Takođe se ističe da se žrtve nasilja u porodici i dalje suočavaju sa preprekama u pristupu pravdi.
Organizacija za ljudska prava ističe i da se Ujedinjene nacije se nisu izvinile niti platile individualnu odštetu Romima, Aškalijama i Egipćanima - žrtvama trovanja olovom u kontaminiranim kampovima za raseljene osobe kojima je upravljao UNMIK 1999.
"Strašna" godina po kršenju ljudskih prava
Protekla godina bila je "strašna" zbog represije ljudskih prava, a svetski lideri ignorisali su kršenja u Sudanu i Gazi i protiv marginalizovanih grupa kao što su Ujguri, navodi se u godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča, čije sedište je u Njujorku.
U izveštaju se izdvajaju "ogromne patnje" koje je izazvao rat Izraela i Hamasa, i sukobi u Ukrajini, Mjanmaru, Etiopiji i sahelskom regionu Afrike.
U Gazi besni najkrvaviji rat do sada, posle Hamasovih napada na Izrael 7. oktobra. U napadu Hamasa je ubijeno 1.200 Izraelaca, dok je u Gazi stradalo više od 23.000 Palestinaca.
"Izraelska vlada odgovorila je tako što je odsekla snabdijevanje vodom i strujom za 2,3 miliona civila u Gazi i dozvolila ulazak samo male količine goriva, hrane i humanitarne pomoći - što je oblik kolektivne kazne koji predstavlja ratni zločin", ističe Hjuman rajt voč.
U izveštaju se ukazuje i na štetu od klimatskih promena i ekonomske neravnopravnosti.
"2023. godina bila je najtoplija od kako su 1880. počela globalna merenja. Požari, suše i oluje opustošili su zajednice od Bangladeša do Libije i Kanade", ističe se u izvještaju.
"Međunarodni sistem na koji se oslanjamo da zaštiti ljudska prava je ugrožen dok svetski lideri ignorišu kršenje opštih principa ljudskih prava. Svaki put kada neka zemlja ignoriše opšte i globalno prihvaćene principe, neko za to plaća cenu, a ta cena su nekada ljudski životi", rekla je izvršna direktorka Hjuman rajts voča Tirana Hasan.
U izveštaju se navode primeri, kako je ocenjeno, dvostrukih standarda vlada - uglavnom zapadnih - koje su snažno osudile Hamasove napade na Izrael, ali su se uzdržavale u kritici izraelskog rata protiv te ekstremističke grupe.
Ističe se i da vlade, koje bi mogle da pomognu da se poboljšaju ljudska prava, "često usvajaju dvostruke standarde u primeni okvira za ljudska prava, što narušava poverenje u institucije odgovorne za njihovo sprovođenje i zaštitu".
U izveštaju se takođe proziva Evropska unija zbog kontroverznih mera da se suzbije migracija. Hasan je za AFP rekla da "je licemerno kada zapadne zemlje i članice EU ignorišu kršenja ljudskih prava".
