Nevladina organizacija sa sedištem u SAD, Hjuman rajts voč (HRW), objavila je svoj godišnji izveštaj za 2018. u kome predstavlja rezultate posmatranja stanja ljudskih prava u više od 90 zemalja sveta.
Izveštaj počinje sa pozivom na mobilizaciju političkih lidera voljnih da se bore protiv onoga što organizacija naziva "autoritarnim populističkim agendama".
"Poslednja godina pokazala je neophodnost potiskivanja pretnje koju predstavljaju demagozi i njihove nasilne politike", kaže Kenet Rot, izvršni direktor HRW-a.
Rot optužuje autoritarne populiste jer tragaju za "zamenom za demokratiju - izabranim vladama koje su ograničene pravima i vladavinom prava - za njihovu interpretaciju onoga što većina želi".
Godišnji izveštaj izvlači Francuski kao primer uspešnog suprotstavljanja takvom populizmu, u kojoj je predsednik Emanuel Makron predvodio liberalnu, proevropsku kampanju protiv ekstremno desnog Nacionalnog fronta, koji je predvodila Mari le Pen. Ali u izveštaju se kaže da Makron ima mešani učinak svojih prvh meseci na funkciji, sa zabrinjavajućom "protivterorističkom politikom i prigušenom posetom Kini".
HRW optužuje predsednika SAD Donalda Trampa za uvođenje "antiimigrantske, rasno podeljene i i politike rata droge", ali kaže da su grupe civilnog društva, novinari, pravnici, sudije i izabrani članovi Trampove sopstvene partije uzvratili.
Bela kuća učestalo je podsečala da je predsednik Tramp izabrano na osnovu obećanja da će suzbiti migraciju. On je negirao da deli rastističke poglede.
HRW pohvaljuje Evropsku uniju zbog suprotstavljanja onome što nazivaju "autoritarnim populističkim vladama" u Mađarskoj i Poljskoj. Obe zemlje negiraju optužbe da ugrožavaju osnovne slobode.
U izveštaju se i kritikuje EU zbog odgovora na lomove u Turskoj i optužuje Brisel za "zatvaranje očiju" na to što predsednik Rečep Tajip Erdogan "desetkuje turski demokratski sistem", dok se Evropa naveliko fokusira na korišćenje njegove pomoći za zaustavljanje upliva izbeglica u Evropu.
Autori izveštaja hvale manje zemlje zato što su zakoračile u praznine koje su ostavile veće demokratije poput Velike Britanije i Sjedinjenih Država, za koje izveštaj tvrdi da su iskoračili iz svojih tradicionalnih uloga. Navodi se slučaj Lihtenštajna, koji je prevazišao rusko protivljenje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za uspostavljanje mehanizma za sakupljanje dokaza za moguću tužbu zbog ratnih zločina u Siriji.
U izveštaju se primećuje da je marš žena januara 2017. u Sjedinjenim Državama izrastao u globalni fenomen, kao i pokret #MeToo koji se raširio po svetu, bacajući svetlo na zlostavljanje i diskriminaciju protiv žena.
Izvršni direktor Rut kaže da branitelji ljudskih prava treba da preuzmu na sebe ohrabrivanje.
"Centralna lekcija poslednjih godina je da ljudska prava mogu da budu zaštićena od populističkih izazova", rekao je.