Linkovi

HRW: Platforme za društvene medije brišu dokaze o ratnim zločinima


Naoružani pro-ruski separatista fotografiše mesto u istočnoj Ukrajini gde se srušio Boing 777 Malezija Erlajnza.
Naoružani pro-ruski separatista fotografiše mesto u istočnoj Ukrajini gde se srušio Boing 777 Malezija Erlajnza.

Kompanije za društvene medije skidaju sa interneta video snimke i fotografije koje mogu da budu ključni dokaz za tužioce koji žele da dokažu ozbiljna krivična dela, uključujući i ratne zločine, navodi se u novom izveštaju organizacije Hjuman Rajts Voč.

U istrazi pod nazivom "Video nedostupan: Platforme za društvene medije uklanjaju dokaze ratnih zločina", Hjuman Rajts Voč navodi da kompanije kao što su Fejsbuk, JuTjub i Tviter - sve više koriste algoritme veštačke inteligencije da bi uklonile materijal koji smatraju uvredljivim ili ilegalnim. Istraživači se plaše da se na taj način propuštaju ili uništavaju vitalni dokazi zločina.

U izveštaju se pominju video snimci koje je sa društvenih medija prikupila istraživačka organizacija Belingket, na kojima se vidi ruski raketni sistem "Buk", za koji tužioci kažu da je korišćen da bi se ispalio projektil koji je oborio malezijski avion MH17 2014. godine.

Dokaze je, kasnije, koristio holandski multinacionalni tim za zajedničku istragu, koji je vodio krivičnu istragu obaranja aviona, u kojem je poginulo 298 ljudi. Rusija je negirala umešanost u rušenje aviona.

“Ono što smo saznali od Belingketa je da se, u kasnijim fazama istrage, vratili da pogledaju neke izvorne podatke, objave na društvenim mrežama koje su koristili da potkrepe svoju istragu i pruže podatke holandskim sudovima. I u tom trenutku, taj sadržaj više nije bio na internetu", kaže Belkis Vil iz Hjuman Rajts Voč, koja je koautor izveštaja.

Ona je za Glas Amerike izjavila da dokazi sa društvenih medija imaju centralnu ulogu u mnogim od istraga njene organizacije.

“U poslednjih nekoliko godina, a posebno od 2017, počeli smo da zapažamo da bismo videli video, na primer, vojnika kako izvršavaju smrtnu kaznu, ili propagandni video Islamske države, a ako bismo 15 minuta ili sat kasnije hteli da ponovo pogledamo taj video, iznenada bi nestao sa interneta", izjavila je Vil u jednom intervjuu u sredu.

Svetske vlade vrše sve veći pritisak na internet kompanije da uklone uvredljivi, ilegalni ili opasni materijal. Firme za društvene medije su obećale da će uložiti veće napore da blokiraju ekstremističke sadržaje, nakon što je na Fejsbuku uživo strimovan teroristički napad na dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu, u kojem je ubijena 51 osoba.

Policajac stoji ispred džamije Masdžid Al Nur u Krajstčerču na Novom Zelandu, 17. marta 2019.
Policajac stoji ispred džamije Masdžid Al Nur u Krajstčerču na Novom Zelandu, 17. marta 2019.

Kompanije za društvene medije rekle su Hjuman Rajts Voču da im zakon nalaže da uklone materijal koji bi mogao da podstakne terorizam, nasilje ili mržnju. Za eliminisanje tog materijala zapošljavaju moderatore, ali mnogi takođe koriste algoritme veštačke inteligencije.

“Ti algoritmi su danas tako efikasni da uklanjaju sadržaj istog trenutka kada se objavi. Tako da nijedan korisnik ne može da vidi taj sadržaj pre nego što se povuče sa interneta", kaže Vil.

Međunarodni krivični sud objavio je svoju prvu poternicu zasnovanu pretežno na dokazima sakupljenih sa društvenih mreža 2017, u slučaju libijskog komandanta Mahmuda Al-Verfalija, koji je optužen da je ubio nekoliko zarobljenika u Bengaziju. On je i dalje na slobodi.

Za to vreme, grupe civilnog društva, kao što je "Sirijska arhiva", koriste videa sa društvenih mreža da dokumentuju potencijalne ratne zločine, uključujući upotrebu hemijskog oružja. Grupa se takođe žali da se ključni dokazi brišu sa društvenih medija pre nego što ima priliku da ih arhivira i analizira.

Belkis Vil iz Hjuman Rajts Voča kaže da može da se pronađe rešenje. "Mi pozivamo na stvaranje globalnog mehanizma, neke vrste arhive ili biblioteke, gde se prebacuju sadržaji skinuti sa društvenih medija. A onda bi to telo imalo zadatak da sortira i pohrani materijal i osmisli sistem davanja akreditacija ljudima za pristup tom sadržaju - ne da bi ga kopirali i objavili na internetu, već da ga koristili u svojim istragama."

Hjuman Rajts Voč kaže da razgovara sa kompanijama za društvene medije o stvaranju takvog arhiva. Tviter je grupi odgovorio da ne može da organizacijama građanskog društva pruži pristup podacima ili sadržajima svojih korisnika bez odgovarajućeg sudskog naloga, navodeći da "podržava rad radne grupe Globalnog internet foruma za borbu protiv terorizma (GIFCT) o pravnom okviru za moguće načine davanja većeg pristupa tom sadržaju u odgovarajuće svrhe." Tviter je odbio da dalje komentariše svoj pristup za Glas Amerike.

Fejsbuk i JuTjub, do objavljivanja ovog teksta, nisu odgovorili na zahteve Hjuman Rajts Voča i Glasa Amerike da komentarišu izveštaj.

XS
SM
MD
LG