Kako skuvati obrok kada je osnovni sastojak nedostupan? To pitanje se postavlja u domaćinstvima širom sveta dok se suočavaju sa nedostatkom osnovnih namirnica kao što su pirinač, ulje za kuvanje i luk. To je zato što su zemlje uvele ograničenja na izvoz hrane kako bi zaštitile svoje zalihe od kombinovanog efekta rata u Ukrajini, posledica vremenskog fenomena El Ninjo na proizvodnju hrane i povećane štete od klimatskih promena.
Kerolajn Kjalo, 28-godišnjakinju koja radi u salonu u glavnom gradu Kenije Najrobiju, pokušava da smisli kako da kuva za svoju decu bez luka. Ograničenja izvoza povrća u susednoj Tanzaniji dovela su do utrostručenja cena.
Kjalo je najpre pokušala da koristi mladi luk, ali je i on takođe postao preskup. Kao i cene drugih namirnica, kao što su ulje i kukuruzno brašno.
"Odlučila sam da kuvam jednom dnevno", kaže ona.
Uprkos plodnoj zemlji i velikoj radnoj snazi u toj zemlji istočne Afrike, visoki troškovi uzgajanja i transporta proizvoda i najgora suša u poslednjih nekoliko decenija, doveli su do pada lokalne proizvodnje. Dodatno, ljudi su više voleli crveni luk iz Tanzanije jer je bio jeftiniji i trajao je duže. Do 2014, Kenija je dobijala pola količine luka od svog komšije, prema izveštaju Organizacije za poljoprivredu UN-a.
Na glavnoj pijaci u Najrobiju, Vakulimi, cene luka iz Tanzanije bile su najviše u poslednjih sedam godina, kaže Timoti Kinjua.
Neki trgovci su se prilagodili dobavljanjem proizvoda iz Etiopije, a drugi su se prebacili na prodaju drugog povrća. Međutim, Kinjua se i dalje drži luka.
"To je nešto bez čega ne možemo da kuvamo“, rekao je on.
Tanzanijsko ograničenje izvoza luka je među brojnim restrikcijama koje su uvele zemlje uplašene nestašicama i povećanom potražnjom za njihovom proizvodima, objašnjava Džozef Glauber iz Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane.
Globalno, na snazi je 41 ograničenje izvoza hrane iz 19 zemalja, od direktnih zabrana do poreza, navodi institut.
Indija je ranije ove godine zabranila isporuke pirinča, što je rezultiralo manjkom od otprilike petine globalnog izvoza. Susedni Mjanmar, peti najveći svetski izvoznik pirinča, reagovao je zaustavljanjem izvoza nekih žitarica.
Indija je takođe ograničila isporuke luka nakon što su padavine - podstaknute klimatskim promenama - oštetile useve. To je povećalo cene u susednom Bangladešu, i vlasti se bore da pronađu nove izvore za povrće.
U drugim delovima sveta, suša u Španiji je uticala je na proizvodnju maslinovog ulja. Kada su se evropski kupci okrenuli Turskoj, cene maslinovog ulja su skočile u toj mediteranskoj zemlji, što je navelo vlasti da ograniče izvoz. Maroko, takođe suočavajući se sa sušom uoči nedavnog smrtonosnog zemljotresa, prestao je u februaru da izvozi luk, krompir i paradajz.
To nije prvi put da su cene hrane u haosu. Cene za osnovne namirnice, kao što su pirinač i pšenica, više su se nego udvostručile u periodu 2007-2008, ali svet je imao obilne zalihe hrane koje je mogao da koristi i mogao je da ih obnovi u narednim godinama.
Međutim, te zalihe su se smanjile u poslednje dve godine, a klimatske promene bi mogle da dovedu do njihovog nestanka i povećanja cena, ocenjuje Glauber, bivši glavni ekonomista u američkom Sekretarijatu za poljoprivredu.
"Mislim da je povećana nestabilnost postala uobičajena“, rekao je on.
Cene hrane širom sveta, kažu eksperti, biće određene međusobnim delovanjem tri faktora: Kakve će biti posledice El Ninja i koliko dugo će da traje, da li će loše vreme da našteti usevima i izazove još veća izvozna ograničenja, te kakva će biti budućnost ruskog rata u Ukrajini.
Zabrinute zemlje su i najveći globalni snabdevači pšenice, ječma, suncokreta i druge hrane, posebno u zemlje u razvoju gde su cene hrane porasle i ljudi gladuju.
El Ninjo je prirodni fenomen koji menja globalne vremenske uslove i može da rezultira ekstremnim vremenskim uslovima, od suše do poplave. Iako naučnici veruju da klimatske promene čine ovaj El Ninjo jačim, njegov tačan uticaj na proizvodnju hrane je nemoguće odrediti dok se ne dogodi. Rani znaci su zabrinjavajući.
Indija je doživela najsušniji avgust u poslednjih sto godina, a Tajland se suočava sa sušom koja je izazvala zabrinutost zbog svetskih zaliha šećera. Te dve zemlje su najveće izvoznice šećera posle Brazila.
Manje padavina u Indiji takođe je poremetilo nade izvoznika hrane da će nova žetva pirinča u oktobru ukinuti trgovinska ograničenja i stabilizovati cene.
"Ne izgleda da će cene (pirinča) uskoro pasti“, ocenio je Aman Julka, direktor kompanije "Vesderbi Indije Prajvat Limited".
Najrizičnije su zemlje koje se oslanjaju na uvoz hrane. Filipini, na primer, uvoze 14 odsto svoje hrane, saopštila je Svetska banka, a šteta od oluje na usevima mogla bi da znači dalji manjak. Cene pirinča skočile su u avgustu za 8,7 odsto u odnosu na godinu ranije, više nego duplo sa 4,2 odsto u julu.
Vlasnici prodavnica u glavnom gradu Manili gube novac, a cene brzo rastu od 1. septembra zbog čega građani sad kupuju manje količine.
"Ne možemo više da štedimo novac. To je kao da radimo samo da bismo mogli da jedemo svakog dana “, kaže 32-godišnja Čarina Em, vlasnica prodavnice na pijaci Trabajo.
Sintia Esgera, 66, morala je da bira između hrane i lekova za svoj visoki holesterol, žučno kamenje i probleme s mokraćom. Čak i tada, može da kupi samo pola kile pirinča u određeno vreme, što je nedovoljno za nju i njenog supruga.
"Samo ne brinem za svoju bolest. Prepuštam to Bogu. Više ne kupujem lekove, samo stavljam tamo da kupim hranu, platim naše kredite “, rekla je ona.
Klimatski rizik nije ograničen na pirinač, već na sve ono čemu su potrebne stabilne padavine, uključujući stoku, kaže Elisa Kaur Ludher, istraživač za bezbednost hrane u Institutu ISEAS-Jusof Išak u Singapuru. Povrće, voće i živina trpeće posledice visokih temperatura, što povećava rizik da će se hrana pokvariti, rekla je ona.
To dodatno smanjuje snabdevanje hranom, i ako se izvoz žita iz Ukrajine ne reši, biće dodatnih nestašica hrane za stoku i đubriva, kaže Ludher.
Povlačenje Rusije iz ratnog sporazuma kojim se osigurava da brodovi mogu bezbedno da transportuju ukrajinsko žito kroz Crno more pogodilo je globalno snabdevanje hranom, ostavljajući uglavnom samo skupe puteve kroz Evropu za izvoz iz zemlje razorene ratom.
Sukob je takođe naneo štetu ukrajinskoj poljoprivrednoj proizvodnji, a analitičari kažu da poljoprivrednici ne sade ni približno dovoljno kukuruza i pšenice.
"To će uticati na one koji već osećaju stres zbog dostupnosti hrane“, ističe Ludher.
