Jedna od vodećih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Hjuman rajts voč, saopštila je da svetski lideri nisu uradili dovoljno da zaustave zločine u Siriji, u kojoj već tri godine besni građanski rat.
Izvršni direktor organizacije Kenet Rot rekao je na konferenciji na novinare da međunarodna zajednica mora snažno da reaguje na masovne zločine protiv civila, za koje je odgovorna sirijska vlada, i da odblokira humanitarnu pomoć zemlji. Hjuman rajts voč je međunarodnu reakciju na krvoproliće i patnje u Siriji nazvao veoma ograničenom.
U novom izveštaju Hjuman Rajts voča takođe se kritikuju američki programi nadzora i, između ostalih, režimi u Egiptu, Tajlandu, Turskoj i Ukrajini koji, kako se navodi, postaju sve više autokratski.
Vlade država na Zapadnom Balkanu malo su učinile tokom 2013. godine u rešavanju višegodišnjih problema u oblasti ljudskih prava, kaže se u godišnjem izveštaju, uz navođenje brojnih primera koji svedoče o zabrinutosti zbog teškoća koje su uočene u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i Hrvatskoj.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, organizacija navodi da je uprkos istorijskom sporazumu o otpočinjanju pristupnih pregovora u januaru 2014, stanje ljudskih prava i dalje zabrinjavajuće.
U izveštaju se navodi da je situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine u Srbiji, a naročito Romi, i dalje nesigurna. Novinari su, dodaje se, i dalje meta pretnji, uprkos pokušajima da se počinioci izvedu pred lice pravde, dok je sistem azila slab i preopterećen. Hjuman rajts voč navodi da potpisivanje protokola o saradnji između tužilaštava Srbije i BiH pruža mogućnost da se poboljša spori napredak u oblasti procesuiranja ratnih zločina .
Ocenjuje se da su procesi za ratne zločine tokom 2013. sporo napredovali. Veće za ratne zločine suda u Beogradu izreklo je, podseća se, osuđujuće presude u šest predmeta, a u jednom predmetu su dva lica oslobođena optužbi. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnice za zločine nad civilima protiv tri lica. Napominje se da je u vreme sastavljanja ovog izveštaja, u toku je bilo četrnaest sudskih procesa.
U delu izveštaja koji se bavi slobodom medija navedeni su slučajevi pretnji glavnom i odgovornom uredniku “Južnih vesti” . Takođe se napominje da su portali “Koreni” i “Intermagazin” objavili članak u kom je Nedim Sejdinović, poznati novinar i aktivista za ljudska prava iz Vojvodine, nazvan “islamskim misliocem” i “vojvođanskim separatistom”.
Kada je reč o položaju manjina, Hjuman Rajts Voč ističe da su se nastavili napadi i maltretiranje romske manjine, ali da su vlasti privele pravdi pojedine osumnjičene počinioce. Organizacija konstatuje i prisilno iseljavanje i diskriminaciju Roma u oblasti obrazovanja, što, kako se navodi, i dalje predstavlja izvor zabrinutosti. Navedeno je i da se nastavljaju tenzije između mađarske manjine i srpske većine u Vojvodini.
“Uprkos izuzetno bitnim sudskim odlukama i ojačanom pravnom okviru za zaštitu lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) prava, pripadnici LGBT zajednice i dalje su suočeni s netolerancijom i maltretiranjem”, stoji u izveštaju u kojem se konstatuje da su srpske vlasti po treći put za radom odložile održavanje Parade ponosa iz bezbednosnih razloga.
U delu izveštaja o Kosovu navodi da je i dalje slaba zaštita ljudskih prava i da, uprkos reformama, u pravosudnom sistemu i dalje ima veliki broj nagomilanih nerešenih predmeta. Nacionalne manjine, Romi, Aškalije, a posebno Egipćani, i dalje trpe diskriminaciju, dok su novinari i aktivisti za ljudska prava bili meta pretnji i napada tokom 2013, saopštio je Hjuman rajts voč.
“Na podeljenom severu povremeno su se razbuktavale napetosti, uprkos poboljšanju političkih odnosa sa Srbijom", stoji u izveštaju.
Podseća se da je rezolucijom iz januara, Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala kosovske vlasti na borbu protiv korupcije, sprovođenje pravosudnih reformi, rešavanje ratnih zločina, zaštitu i promovisanje prava Roma, Aškalija i Egipćana, osiguravanje nezavisnosti medija i adekvatne zaštite za novinare, kao i na jačanje borbe protiv trgovine ljudima. Evropska unija je pozvana da koncentriše politički dijalog s Kosovom na jačanje vladavine prava.
Ističe se da je visoka predstavnica EU za spoljne poslove Ketrin Ešton pozdravila sporazum Beograda i Prištine, čiji je cilj normalizacija odnosa i promovisanje evropskih integracija, ali u kom nije naglašena važnost jačanja ljudskih prava.
Izvršni direktor organizacije Kenet Rot rekao je na konferenciji na novinare da međunarodna zajednica mora snažno da reaguje na masovne zločine protiv civila, za koje je odgovorna sirijska vlada, i da odblokira humanitarnu pomoć zemlji. Hjuman rajts voč je međunarodnu reakciju na krvoproliće i patnje u Siriji nazvao veoma ograničenom.
U novom izveštaju Hjuman Rajts voča takođe se kritikuju američki programi nadzora i, između ostalih, režimi u Egiptu, Tajlandu, Turskoj i Ukrajini koji, kako se navodi, postaju sve više autokratski.
Vlade država na Zapadnom Balkanu malo su učinile tokom 2013. godine u rešavanju višegodišnjih problema u oblasti ljudskih prava, kaže se u godišnjem izveštaju, uz navođenje brojnih primera koji svedoče o zabrinutosti zbog teškoća koje su uočene u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu i Hrvatskoj.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, organizacija navodi da je uprkos istorijskom sporazumu o otpočinjanju pristupnih pregovora u januaru 2014, stanje ljudskih prava i dalje zabrinjavajuće.
U izveštaju se navodi da je situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine u Srbiji, a naročito Romi, i dalje nesigurna. Novinari su, dodaje se, i dalje meta pretnji, uprkos pokušajima da se počinioci izvedu pred lice pravde, dok je sistem azila slab i preopterećen. Hjuman rajts voč navodi da potpisivanje protokola o saradnji između tužilaštava Srbije i BiH pruža mogućnost da se poboljša spori napredak u oblasti procesuiranja ratnih zločina .
Ocenjuje se da su procesi za ratne zločine tokom 2013. sporo napredovali. Veće za ratne zločine suda u Beogradu izreklo je, podseća se, osuđujuće presude u šest predmeta, a u jednom predmetu su dva lica oslobođena optužbi. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnice za zločine nad civilima protiv tri lica. Napominje se da je u vreme sastavljanja ovog izveštaja, u toku je bilo četrnaest sudskih procesa.
U delu izveštaja koji se bavi slobodom medija navedeni su slučajevi pretnji glavnom i odgovornom uredniku “Južnih vesti” . Takođe se napominje da su portali “Koreni” i “Intermagazin” objavili članak u kom je Nedim Sejdinović, poznati novinar i aktivista za ljudska prava iz Vojvodine, nazvan “islamskim misliocem” i “vojvođanskim separatistom”.
Kada je reč o položaju manjina, Hjuman Rajts Voč ističe da su se nastavili napadi i maltretiranje romske manjine, ali da su vlasti privele pravdi pojedine osumnjičene počinioce. Organizacija konstatuje i prisilno iseljavanje i diskriminaciju Roma u oblasti obrazovanja, što, kako se navodi, i dalje predstavlja izvor zabrinutosti. Navedeno je i da se nastavljaju tenzije između mađarske manjine i srpske većine u Vojvodini.
“Uprkos izuzetno bitnim sudskim odlukama i ojačanom pravnom okviru za zaštitu lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) prava, pripadnici LGBT zajednice i dalje su suočeni s netolerancijom i maltretiranjem”, stoji u izveštaju u kojem se konstatuje da su srpske vlasti po treći put za radom odložile održavanje Parade ponosa iz bezbednosnih razloga.
U delu izveštaja o Kosovu navodi da je i dalje slaba zaštita ljudskih prava i da, uprkos reformama, u pravosudnom sistemu i dalje ima veliki broj nagomilanih nerešenih predmeta. Nacionalne manjine, Romi, Aškalije, a posebno Egipćani, i dalje trpe diskriminaciju, dok su novinari i aktivisti za ljudska prava bili meta pretnji i napada tokom 2013, saopštio je Hjuman rajts voč.
“Na podeljenom severu povremeno su se razbuktavale napetosti, uprkos poboljšanju političkih odnosa sa Srbijom", stoji u izveštaju.
Podseća se da je rezolucijom iz januara, Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala kosovske vlasti na borbu protiv korupcije, sprovođenje pravosudnih reformi, rešavanje ratnih zločina, zaštitu i promovisanje prava Roma, Aškalija i Egipćana, osiguravanje nezavisnosti medija i adekvatne zaštite za novinare, kao i na jačanje borbe protiv trgovine ljudima. Evropska unija je pozvana da koncentriše politički dijalog s Kosovom na jačanje vladavine prava.
Ističe se da je visoka predstavnica EU za spoljne poslove Ketrin Ešton pozdravila sporazum Beograda i Prištine, čiji je cilj normalizacija odnosa i promovisanje evropskih integracija, ali u kom nije naglašena važnost jačanja ljudskih prava.