Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 5,9 miliona punoletnih građana. Istovremeno, u Jedinstveni birački spisak, upisano je 6,7 miliona građana sa pravom glasa. Prostom računicim se dolazi do zaključka da je u biračkom spisku oko 800.000 građana više nego što Srbija ima punoletnih građana, tj. onih koji imaju pravo glasa.

Beogradski dnevnik Blic tim povodom navodi primer da je na ovim izborima pravo glasa imao čovek koji će u januaru napuniti 128 godina. "Među upisanima su i oni koji žive na nepostojećim adresama, dok brojni građani nisu mogli da glasaju jer ih nema na spisku".

Blic dalje prenosi stav analitičara da je to prostor za manipulaciju i zloupotrebe i podseća da ažuriranje biračkog spiska ni jedna vlast do sada nije želela da uradi.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Ana Brnabić, u čijoj je nadležnosti i ovo pitanje, izjavila je da je birački spisak sa svim nedostacima ipak referentan jer se svakodnevno ažurira. Ona je kazala da je "birački spisak u ovom trenutku ažuriran bolje nego što je ikada u prošlosti bio", ali i da mehanizam ažuriranja treba da se usavrši.

Problemi s biračkim spiskom, rekla je, postojaće sve dok se ne uvede elektronsko glasanje.

"Prostor za manipulaciju sa blizu milion glasova je ogroman. Kako je moguće da već 27 godina imamo neažuriran birački spisak? Sve ovo se dešavalo i devedesetih godina, ali i posle Petog oktobra. Nijedna vlast taj problem nije rešila jer to očito odgovara svima“, rekao je za Blic Vladimir Gajić, član RIK-a.

Moguća pretpostavka je da su se pojedini birači prijavili da glasaju u inostranstvu, a nisu se odjavili iz Srbije. Čak i da je to slučaj, opet se radi o zanemarljivom broju u odnosu na spomenut broj.

Ivan Ninić, takođe član RIK-a, kaže da se među upisanim biračima nalazi na desetine hiljada umrlih, ali da mu nije poznata da li takvih slučajeva ima više od 100.000.

"Pošto rodbina preminulih smrtne slučajeve prijavljuje matičnim službama, one su dužne da u roku od nekoliko meseci građane koji su preminuli izbrišu iz biračkog spiska. Matičari taj posao očigledno ne rade jer kako u suprotnom objasniti ovakve slučajeve", navodi Ninić.

U RIK su stigle i prijave stanara koji tvrde da su na njihove adrese stigli pozivi za glasanje nepoznatim ljudima koji nikada u njihovim stanovima i kućama nisu živeli, niti su ikad čuli za njih. Ninić kaže da je moguće da su neki odranije, pre 20 godina, bili prijavljeni na tim adresama, ali da je i dalje mnogo toga nejasno.

"Takvih slučajeva je bilo mnogo. Odakle pojava tolikog broja ljudi, niko ne zna. Takođe, u biračkim spiskovima bilo je puno ljudi koji su prijavljeni na adresama koje ne postoje u Beogradu", navodi on.

Birački sposak i podaci popisa – dve potpuno odvojene evidencije

Da postoje brojni problemi sa biračkim spiskom, u smislu neuređenosti, slaže se i advokat Pavle Dimitrićević, šef pravnog tima nevladine organizacije CRTA i akcije za posmatranje izbora "Građani na straži".

"Administracija, uključujući i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i lokalne samouprave, ali i ambasade, nije dovoljno efikasno odradila svoj posao, pa je značajan broj ljudi, iako su se na vreme prijavili za glasanje u inostranstvu, na primer, iako su im prijave primljene i potvrđeno im je da imaju pravo glasa na određenim biračkim mestima, jednostavno se nisu nasli na listama i nisu mogli da ostvare svoje biračko pravo", kaže Dimitrijević za Glas Amerike.

Drugi aspekt problema su ljudi koji su preminuli, nastavlja Dimitrijević, a i dalje se nalaze na biračkom spisku. "Nadležne službe nisu bile dovoljno ažurne da ih izbrišu iz biračkog spiska, a tu pre svega mislim na lokalne samouprave, kao i na resorno ministarstvo".

Međutim za izbore, relevantni subirači, a ne status građana, što je relevantno za popis, objašnjava Dimitrijević. "Svi građani koji su popisani, nisu atumatski u biračkom spisku i formalno-pravno popis nije uslov za birački spisak, već različiti podaci koji pre svega dolaze iz MUP-a Srbije – državljanstvo na prvom mestu, podaci o prebivalištu itd. To su dve potpuno paralelne evidencije koje se ne preklapaju i formalno-pravno nikakve koleracije između njih nema".

On je najavio da će "Građani na straži", odnosno CRTA, nadalje raditi na iniciranju otvaranja procesa unapređenja održavanja biračkog spiska. Tražiće se od Ministarstva, pre svega, da objasni javno i zvanično kako se vrši održavanje biračkog spiska i da se taj proces otvori, jer "problemi evidentno postoje i ponavljaju se iz procesa u proces". "Ti problemi negativno utiču na građane u smislu poverenja u izborni proces. To je zapravo osnova za mnoge priče o manipulacijama i za mnoge primedbe", kaže Dimitrijević.

No, da li neažurni birački spisak baca senku na legalnost i legitimnost celog izbornog procesa?

"Ne možemo da kažemo da je zbog biračkog spiska ceo izborni proces bio nelegalan. Svakako da je to bio jedan od ozbiljnih problema u izbornom procesu koji je narušio integritet samog procesa, ali ne možemo da kažemo da je nelegalan, zato što su ljudi imali pravo glasa i izbori su u najvećoj meri sproveden u skladu sa procedurama, na sam izborni dan", objašnjava Dimitrijević. "Problem je svakako krupan i određeni broj ljudi je bio uskraćen za svoje izborno pravo".

Ipak, on podseća da su u proceni samog izbornog procesa kao celine, podjednako važna dešavanja na izborni dan i dešavanja u kampanji. "Te dve stvari, kada dajemo ocenu celih izbora, ne možemo razdvajati. I sva događanja tokom kampanje, u smislu dominacije jednog kandidata u medijima, dominacije jedne kampanje u medijima, neravnnopravne zastupljenosti, dostupnosti javnih resursa, zloupotrebe javnih resursa – sve to je dalo određeni kontekst samoj kampanji u smislu prične dominacije jednog kandidata".

Sam izborni dan, kao što su i ocenili "Građani na straži", prošao je bez većih poteškoća, a ozbiljne nepravilnosti, koje mogu da utiču na rezultat izbora, zabeležene su na tri posto biračkih mesta, podseća šef pravnog tima „Građana na straži“. „Neke od tih konkretnih slučajeva, izjavili smo žalbe RIK-u i predali smo tri krivične prijave protiv NN lica na mestima na kojima su naši posmatrači utvrdili da je bilo kupovine glasanja“, kaže on.