U Hrvatskoj i Srbiji obeležava se 22. godišnjica od vojno-policijske akcije Oluja, koju zvanični Zagreb obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok se u Srbiji 4. i 5. avgust obeležavaju komemoracijama i sećanjem na stradale i prognane u toj akciji. Da se strasti u regionu I posle toliko vremena nisu smirile govore poruke političara koji su trenutno na vlasti, a da su dve države uradile malo ili gotovo ništa po pitanju pocesuiranja zločina I rešavanja problema raseljenih,podsećaju iz nekoliko udruženja. Sve i dalje izgleda kao skupljanje poena političara, koji i posle toliko vremena odbijaju da reše prave, životne probleme stradalih u ovom ratu.
Za izjavu premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, u kojoj kaže da se Oluja dogodila kako bi se sprečile neke nove Srebrenice, član Predsedništva SNS Nebojša Stefanović kaže da je u najmanju ruku skandalozna.
Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uputila je danas čestitku povodom Dana pobede i Dana hrvatskih branitelja svim hrvatskim državljanima u domovini i iseljeništvu, a posebno svim hrvatskim braniteljima i učesnicima Oluje, navodeći da je 5. svgust 1995. jedan od najvažnijih dana u hrvatskoj istoriji. Dok je u Beogradu Premijerka Ana Brnabić izjavila da Srbiji ne može da bude jasno da neko može da slavi operaciju Oluja.
Brnabić je rekla da "ne možemo da razumemo da neko slavi što je tada praktično etnički očišćena jedna zemlja".
"Mi ćemo odati počast danas kao Vlada svim žrtvama, i onima koji su izgubili živote, ali i onima koji su izgubili domove i imovinu u Hrvatskoj,” kazala je Brnabićeva.
Za Srbiju vojna operacija Oluja je najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja koje su se dogodilo u ratovima na prostorima bivše SFRJ, a u kojem su oko 62 odsto žrtava bili civili.
Akcija hrvatske vojske uzrokovala je iseljavanje većine stanovništva srpske nacionalnosti.
Broj izbeglih Srba različito se procenjuje - hrvatski izvori imaju podatak o 90.000 ljudi, UN o 150.000, a srpski o najmanje 250.000.
Gradonačelnik Knina Marko Jelić izjavio je da ne vidi razlog zašto se ne bi poklonio i srpskim žrtvama u vojnoj akciji "Oluja".
"Svaka žrtva je žrtva. Svi civili koju su stradali težak su teret svakom normalnom čoveku. Nije prihvatljivo omaložavati bilo čiju žrtvu - patnja je patnja,” rekao je on u zagrebačkom Novom danu Televizije N1.
Jelić, koji je na mesto gradonačelnika došao u junu ove godine kao nezavisni kandidat, kaže da u ovom trenutku u Kninu živi oko 30 odsto građana srpske nacionalnosti, te da se nada da se oni koji su otišli vratiti.
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije kaže da porodice žrtava ubijenih i prognanih Srba u akciji Oluja do danas nisu dobile bilo kakvu satisfakciju za svoj gubitak.
Oni podsećaju da je u toj akciji ubijeno više od 1.200 srpskih civila, od kojih je više od 60 odsto bilo starije od 60 godina.
Zbog toga je pozvalo vlasti u Srbiji da pitanje procesuiranja počinioca ratnih zločina nad Srbima u Hrvatskoj, pronalska nestalih lica, suočavanja sa prošlošću i satisfakcija svim žrtvama - bude jedno od pitanja koje se hitno mora staviti na dnevni red u daljim razgovorima sa predstavnicima vlasti Hrvatske.
U Zajednici Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine apeluju na najviše državno rukovodstvo Srbije da se nakon 22 godine pokrene dijalog između Srbije i Hrvatske kako bi se rešili problemi izbeglih i prognanih lica.
Mnogi problemi raseljenih i prognanih i nakon dve decenije su nerešeni.a i dalje su prisutna mnoga pitanja, poput stanarskog prava, neisplaćenih penzija, obnova uništene imovine, nadoknade štete,poručuju iz Zajednice.
Oni podsećaju da Skupština Srbije 22. godine nije stavila problem izbeglica na dnevni red zasedanja, te su izrazili nadu da će se to u narednom periodu dogoditi.
Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u oružanoj akciji Oluja, sutra će se u Srbiji u podne oglasiti sirene u trajanju od 60 sekundi, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.