Srbija je za NATO partner, ali ona sama, kao i sve druge nezavisne zemlje, odlučuje sa kim želi da saraduje i čiju, na primer vojnu opremu, želi da kupuje, rekao je pomoćnik generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju Tadžan Ildem.
On boravi u boravi u Beogradu gde će biti počasni gost na "Nedelji NATO", a kako je ocenio, reč o važnom skupu na kojem se očekuju kvalitetne diskusije na temu ključnih bezbednosnih izazova, ali i partnerskih odnosa između Srbije i NATO.
"Uvažavamo Srbiju kao partnera, naše partnerstvo se razvija od 2006. godine kada se Srbija pridružila ''Partnerstvu za mir''. Vidimo opipljive rezultate te saradnje i moja glavna poruka na skupu bi bila - gledajmo u budućnost, budućnost naše dobre saradnje", rekao je Ildem u intervjuu agenciji Tanjug.
Upitan kako vidi bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu, imajući u vidu činjenicu da je dijalog Beograda i Prištine blokiran, kao i da ima još drugih nerešenih pitanja u regionu, Ildem priznaje da izazova još ima.
"Ali treba da se fokusiramo na pozitivnu stranu. Zemlje regiona se razvijaju na različite načine, jačaju svoje demokratske institucije, ekonomije beleže rast, a dobrosusedski odnosi se razvijaju", rekao je on i kao primer naveo rešeno pitanje imena Severne Makedonije i njene dobre odnose sa Grčkom i Bugarskom, kao i "živu" perspektivu članstva te zemlje u NATO.
Žalimo, kaže Ildem, što trenutno nema dijaloga između Beograda i Prištine, ali NATO snažno podržava taj proces pod okriljem EU.
Na pitanje Tanjuga da li vojna saradnja između Srbije i Rusije, kao i potencijalna kupovina ruskog PVO sistema S-400 , predstavlja problem za zapadnu vojnu alijansu, Ildem navodi da NATO ne određuje šta zemlje treba da rade ili ne treba da rade.
"Svaka zemlja ima suvereno pravo da bira s kojom zemljom želi da sarađuje, i kada je reč o vojnoj opremi ili kupovini stvar je ista - suvereno je pravo nezavisnih država koji sistem žele da nabave. Zato mislim da NATO tu nema šta da kaže, a ono na šta se mi fokusiramo je naše partnerstvo sa Srbijom", naveo je on.
Na Srbiji je da odnese odluku o tome, dodao je Ildem.
Govoreći o jednom od ključih izazova sadašnjice - lažnim vestima - Ildem kaže da su one pre svega deo kampanja dezinfomacije i propagande, koje su opasne po bezbednost.
"Sve zemlje, ne samo Srbija, suočavaju se s tim, jer sajber napadi i dezinformisanje idu 'ruku pod ruku' i nijedna zemlja nije imuna na te izazove", kaže Ildem i dodaje da je na prvom mestu potrebno postići viši stepen razumevanja u društvima, da ona budu svesna toga i da budu "na oprezu" da li su vesti iz različitih izvora prave ili lažne.
Neophodno je i unaprediti medijsku pismenost, odnosno, kako kaže, novinari bi trebalo da dva puta provere da li je neka vest prava ili deo kampanje dezinformacije.
"Sve zemlje, sve institucije, uključujući NATO, sada razgovaraju o jačanju otpornosti društva i kako bi se prenosila istina, da su naši narativi zasnovani na činjenicama i da bi građani mogli da prave jasnu razliku između istine i fikcije", rekao je on.
Posebna opreznost, smatra on, potrebna je kada je reč o društvenim mrežama.
