Interkulturalizam u jednom raznolikom društvu, kakvo je ono u Srbiji, trebalo bi da je prirodno stanje, jer pitanje je elementarne pristojosti uvažiti, poštovati i zasita živeti sa onim drugim. Međutim, umesto toga, društvo je opterećeno nacionalizmom, a ljudi iz različitih kultura žive jedni pored drugih, umeto jedni sa drugima, rečeno je između ostalog na konferenciji "Šta su prepreke interkulturalnosti u savremenom društvu" u organizaciji Centra za istraživanje enticiteta.
Zakoni u Srbiji jesu dobri, proklamovani standardi dosta su visoki, ali su u konačnici doveli do sistema podeljenog društva, po raznim osnovama, pa i po etničoj osnovi, rekla je Aleksandra Šanjević iz Fonda za otvoreno društvo.
Kako je rekla, interkulturalnost bi u slučaju obrazovanja, odnosno pitanja jezika značila da imamo sistem obrazovanja u kome će manjine znati jezik manjine, a u kojoj će većina znati jezik sredine.
Goran Bašić iz Centra za intraživanje enticiteta, je opisao situaciju kojoj je prisustvovao u mestu Belo Blato i koju je preneo u jednoj od svojih knjiga:
"Ušao sam u neku radnju i čekao sam da nešto kupim. Prodavac je razgovarao sa nekim čovekom na mađarskom. Onda je došao neki drugi, pa se uključio na srpskom, a treći je nešto dobacivao na slovačkom. I oni su se svi razumeli. E to je interkulturalnost", rekao je Bašić. "Ako možemo da se razumemo na različitim jezicima i da imamo neki minimum, na dobrom smo putu".
Profesof Fakulteta političkih nauka u penziji, Rade Veljanovski je skrenuo pažnju i na problem u obrazovanju, posebno na predmet veronauka, rekavši da mi, za razliku od evropskih zemalja, imamo predmet za versku indoktrinaciju dece, umesto predmet, sociologiju religije, koji bi ih upoznavao sa različitim verama i kulturama.
Kada u britansku školu dođe devojka koja ima maramu na glavi i ne skida je sve vreme, nastavio je Veljanovski, ostali nemaju neprijateljski odnos prema njoj i mogu sa njom da se druže jer znaju zašto je to.
Fahrudin Kladničanin iz novopazarskog Foruma 10 je mišljenja da interkulturarizam nikako ne treba da dolazi iz manjinskih zajednica. "To je pitanje većinske, srpske zajednice i ono treba da dobije državni oblik", rekao je Kladničanin.
Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti, upozorila je da ne treba idealizovati prošlost, pošto ni socijalistička Jugoslavija nije stvorila uslove za interkulturalnost, te da mnoge etničke zajednice, poput Vlasa i Roma, nisu imale imale status nacionalne manjine i da je to povlačila ogromne razlike u pravima.