U Srpskoj ambasadi u Vašingtonu, priređena je (nedavno) izložba akademske slikarke, Sanje Pešić Ostojić – HOD KA PROLEĆU. Kako je napisala profesorka na Akademiji Mohila, u Kijevu, Olga Petrova . “Autor nam predstavlja umetničku istinu bajke, gde se prepliću radost i osećanja anksioznosti i melanholije.“ Sa slikarkom Ostojić razgovarala je koleginica, Nikoleta Ilić :
Posle magistrature na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Sanja Pešić Ostojić je izvesno vreme provela u Kijevu, u Ukrajini, koji joj je pružio inspiraciju za mnoga dela. Neki kritičari su napisali da njene slike predstavljaju spajanje neba i zemlje.
“Imala sam puno izložbi, i samostalnih i zajedničkih izložbi. Izlagala sam u Beogradu, u Srbiji, i u Kijevu, i evo sada u Americi. Kijev je impresivan grad i izuzetno inspiritivan za umetnike. Kijev ima više od 300 manastira i crkava. Bilo je jako interesantno i posmatrati ga i slikati ga. Arhitektura je izuzetno interesantna i jako puno prelepih biljaka u proleće. “
Za sopstveno slikanje Sanja Ostojić, kaže da je veoma emotivno, ekspresivno, jakih boja i utisaka :
“Mrtvu prirodu nikada nisam slikala, i ako je slikam uvek je oživim nekim detaljem, kao što su figure, koja se odjednom nekako tu pojavi, i ako je tu cveće tu odjednom mora da postoj i neki lik, koji izvire odatle, prosto sam od sebe. “
Sanja Ostojić kaže da je inspirišu :
“Ljudi, poznanstva, priroda. Mislim da sam najviše zainteresovana za ljudske potrebe, osećanja, žudnje. Sve ono što se tiče čovečanstva, i na koji način to obogatiti i pomoći ljudima. “
O svom načinu slikanja, Sanja Ostojić kaže:
“ Koristim razne tehnike. Slikam u ulju, a takođe i kombinovane tehnike, koristeći i akvarel i pastele, i crtež. Jako volim crtež, i gde god mogu ostavljam tragove u samom crtežu. U mojim slikama bitan je prostor koji je van vremena.
Bitno je nebo. Nebo ima život sam za sebe, ne mora da bude plavo, nekada je jarkih žutih boja, i bitna je svetlost koja dolazi neočekivano, iz izvora koji nama nisu baš sasvim jasni. Kada počinjem da slikam nemam nikakvu posebnu ideju šta će na toj slici biti. Na neki način ona sama od sebe oživi. Ja je na neki način samo prihvatim i pronađem, linije same od sebe dolaze i boje same od sebe dolaze.“
Sanja Ostojić o životu u Vašingtonu, misli … :
“ ..da je Vašingtonu dosta izolovan deo Amerike, i na neki način, možda, nisam upoznala baš pravi život Amerike i Amerikanaca, pošto ovde definitivno ima puno expatriots (bivših zemljaka), puno stranaca.“
Na kraju razgovora, Sanja Ostojić, izražava želju da u budućnosti više radi sa decom, da ih uči slikarstvu, zato što su njihovi crteži iskreni i odslikavaju lična osećanja.
Posle magistrature na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Sanja Pešić Ostojić je izvesno vreme provela u Kijevu, u Ukrajini, koji joj je pružio inspiraciju za mnoga dela. Neki kritičari su napisali da njene slike predstavljaju spajanje neba i zemlje.
“Imala sam puno izložbi, i samostalnih i zajedničkih izložbi. Izlagala sam u Beogradu, u Srbiji, i u Kijevu, i evo sada u Americi. Kijev je impresivan grad i izuzetno inspiritivan za umetnike. Kijev ima više od 300 manastira i crkava. Bilo je jako interesantno i posmatrati ga i slikati ga. Arhitektura je izuzetno interesantna i jako puno prelepih biljaka u proleće. “
Za sopstveno slikanje Sanja Ostojić, kaže da je veoma emotivno, ekspresivno, jakih boja i utisaka :
“Mrtvu prirodu nikada nisam slikala, i ako je slikam uvek je oživim nekim detaljem, kao što su figure, koja se odjednom nekako tu pojavi, i ako je tu cveće tu odjednom mora da postoj i neki lik, koji izvire odatle, prosto sam od sebe. “
Sanja Ostojić kaže da je inspirišu :
“Ljudi, poznanstva, priroda. Mislim da sam najviše zainteresovana za ljudske potrebe, osećanja, žudnje. Sve ono što se tiče čovečanstva, i na koji način to obogatiti i pomoći ljudima. “
O svom načinu slikanja, Sanja Ostojić kaže:
“ Koristim razne tehnike. Slikam u ulju, a takođe i kombinovane tehnike, koristeći i akvarel i pastele, i crtež. Jako volim crtež, i gde god mogu ostavljam tragove u samom crtežu. U mojim slikama bitan je prostor koji je van vremena.
Bitno je nebo. Nebo ima život sam za sebe, ne mora da bude plavo, nekada je jarkih žutih boja, i bitna je svetlost koja dolazi neočekivano, iz izvora koji nama nisu baš sasvim jasni. Kada počinjem da slikam nemam nikakvu posebnu ideju šta će na toj slici biti. Na neki način ona sama od sebe oživi. Ja je na neki način samo prihvatim i pronađem, linije same od sebe dolaze i boje same od sebe dolaze.“
Sanja Ostojić o životu u Vašingtonu, misli … :
“ ..da je Vašingtonu dosta izolovan deo Amerike, i na neki način, možda, nisam upoznala baš pravi život Amerike i Amerikanaca, pošto ovde definitivno ima puno expatriots (bivših zemljaka), puno stranaca.“
Na kraju razgovora, Sanja Ostojić, izražava želju da u budućnosti više radi sa decom, da ih uči slikarstvu, zato što su njihovi crteži iskreni i odslikavaju lična osećanja.