Neizvesnost pomešana sa nesigurnošću - to je preovlađujuće osećanje na Balkanu na početku 2017, smatra američki analitičar Džon Lempi. Na predavanju u Vilson centru u Vašingtonu, Lempi, koji je prošlog oktobra prisustvovao Beogradskom bezbednosnom forumu, izjavio je da je taj skup budio optimizam u pogledu regionalne saradnje i evropske orijentacije svih zemalja, ali je nova godina počela sa starim ali i nekim novim izazovima.
Bezbednosni forum prošle jeseni u Beogradu bio je ohrabrujući – od pozitivnih tonova u razgovorima srpskog i albanskog premijera do opšteg slaganja da SAD i EU treba da nastave da koordinišu politiku i ostanu angažovane u regionu, ističe profesor Džon Lempi. S druge strane…
“Širom regiona, zajedničko raspoloženje ovih dana je neizvesnost, pomešana sa nesigurnošću u pogledu sopstvenih ekonomskih reformi i ekonomskih mogućnosti, u pogledu graničnih i regionalnih problema, ali je sve to sada uvećano zbog neizvesnosti u pogledu opstanka EU i pitanja o angažovanju SAD”, kaže američki analitičar.
Za to vreme, Lempi podseća da je ruska zainteresovanost za region nesumnjiva i da se politika “meke moći” pažljivo sprovodi. A dok se čeka kakav će pristup Trampova administracija zauzeti prema Balkanu, američki analitičar ističe da je potrebno dati vremena novoj administraciji da se uhoda, i da ne treba preterano “interpretiratii” izjave pojedinačnih članova Kongresa kao što je nedavno bila izjava republikanskog kongresmena Dejne Rorabahera o razmeni teritorija između Srbije i Kosova.
"Rekao bih da imenovanje novih zvaničnika i način na koji naš novi državni sekretar bude nastavio sa radom – to treba da se pažljivo prati, sigurno pažljivije od nasumičnih izjava pojedinačnih članova Kognresa koji odavno ima reputaciju da ima 535 državnih sekretara. Svi senatori i svi kongresmeni smtraju da imaju pravo da govore o američkoj spoljnoj politici u svakom trenutku. Odgovornost, medjutim, i dalje leži na izvršnoj grani i sada na sekretaru Tilersonu i Stejt Departmentu koji će on voditi.”
U regionalnim odnosima na Balkanu, često se čini korak napred, pa korak nazad. Tenzija između Srbije i Kosova nedavno je ponovo pojačana posle januarskog incidenta sa srpskim vozom, kada je srpski predsednik pomenuo mogućnost slanja vojske na Kosovo.
“Ne mislim da postoji spremnost za bilo kakvu veću vojnu akciju ni na jednoj strani. Mislim da postoji opasnost da neka mala, odmetnuta grupa izazove nasilje duž linije u Mitrovici, tu postoji rizik i biće izazov za obe strane da se odupru iskušenju da prekomerno reaguju. Vučićeva vlada, mislim, hoda po tankoj žici u pogledu Kosova i žele da održe veze sa Zapadom, ne žele da budu uvučeni u bilo kakvu isključivu vezanost za Rusiju ili mogućnost bilo kakve unije sa Republikom Srpskom. Istovremeno, ima mnogo neizvesnosti, ekonomskih strahova, inflacija raste i to je situacija gde razne ekstremne mogućnosti mogu da postanu realne. Zato je ovo vreme za sve strane, i ovde u Vašingtonu, u EU, Srbiji i drugde za uzdržanost, pažljivo promišljanje i konstulacije. Nadajmo se najboljem.”
Smernice za region, prema Lempijevom mišljenju, ostaju iste – saradnja, reforme, razvoj preduzetništva, zaštita nevladninih organizacija i slobodnih medija… Svoje izlaganje završio je porukom da Balkan i dalje zaslužuje da bude deo Evrope i da je i dalje relevantan za američku bezbednost.