"Takav vid kolektivnog označavanja cele nacije je apsolutno netačan", komentar je zvaničnice Ujedinjenih nacija Alis Vairimu Nderitu povodom tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika vlasti da rezolucija o Srebrenici, nedavno usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, inkriminiše srpski narod ili ga označava genocidnim.
"Mnogim ljudima sa Balkana je suđeno za zločine. I to nisu bili isključivo Srbi, već i ljudi drugih nacionalnosti u regionu. U prošlosti sam posredovala u oružanim sukobima. Potrebno je proniknuti u suštinu tvrdnji koje Beograd izlaže i dopreti do onoga što se nalazi duboko u srcu. O tome je potrebno razgovarati, kako bismo ostvarili rezultat u kom Vlada Srbije i preživeli iz Srebrenice postignu saglasnost da je zločin počinjen, da je reč o genocidu i samo tako je moguće zajednički nastaviti dalje", rekla je u intervjuu Glasu Amerike specijalna savetnica svetske organizacije za sprečavanje genocida.
"Saglasna sam da se u rezoluciji ne pominje Srbija", ustvrdila je Nderitu - podsetivši i na uloženi amandman Crne Gore kojim se dodatno podcrtava individualna i potire kolektivna odgovornost.
"Srbiju niko nije pominjao. Međutim, mnogo posla je pred nama - pre nekoliko nedelja stigao mi je snimak mladih ljudi u Srbiji koji kažu da žele da se oslobode ratnih narativa. Tokom posete Bosni i Hercegovini mi je preneto isto. Treba da nastavimo da razgovaramo jedni sa drugima i ne zatvorimo vrata. Potrebno je da nastavimo da razgovaramo sa predsednikom Srbije - koga sam upoznala u Njujorku pre nekoliko nedelja. Takođe, treba da razgovaramo sa predsjedavajućim Predsedništva u Bosni i Hercegovini. Potrebno je da prepoznamo zašto se Srbija oseća pogođenom ovom rezolucijom", ističe Nderitu - istovremeno ukazujući da je potrebno prepoznati i zašto je žrtvama i preživalima važno priznanje da im se genocid zaista dogodio.
Zvaničnica Ujedinjenih nacija usvajanje rezolucije tumači kao vid prekretnice.
"To pokazuje da je Generalna skupština stala uz žrtve zločina genocida o čemu je presudu doneo sud. Takođe smatram da je od ključne važnosti za odavanje počasti žrtvama i da se osigura da ne budu zaboravljene - usled nastojanja da im se pruži pravda. Važno je napomenuti da će omogućiti da se na globalnom nivou razmišlja, razgovara i uči iz prošlosti, kako se ništa slično više ne bi ponovilo. Zločini počinjeni u Srebrenici nedvosmisleno su dokazani pred međunarodnim sudovima. Međutim, aktuelan je zabrinjavajući trend u regionu koji obuhvata negiranje da je genocid počinjen, uključujući i veličanje ratnih zločinaca. To je veoma nezdrava i opaka praksa. Zato, svim srcem moram da kažem da su pravi šampioni svega ovoga bile žrtve i preživeli - čiji su se glasovi čuli. Oni su se usprotivili poricanju genocida i uporno svedočili o tome. U borbi protiv poricanja važno je bilo da imaju podršku UN. Tu posebnu čast odajem 'Majkama Srebrenice', kaže Nderitu - označavajući ih borcima za otkrivanje sudbine ubijenih članova porodica, kao i dokumentovanje tragičnih događaja iz prošlosti.
Glas Amerike: Da li će njeno usvajanje omogućiti neku vrstu mira žrtvama i njihovim porodicama, ili produbiti napetosti, kako to tvrde njeni protivnici… Tu mislim na Srbiju, Republiku Srpsku kao entitet Bosne i Hercegovine, Rusiju i druge države?
Nderitu: Smatram da će rezolucija doneti potreban smiraj za žrtve i njihove porodice - jer predstavlja potvrdu da je genocid počinjen. Uprkos činjenici da su sudovi dokazali da se genocid dogodio - izuzetno je važno da stanovnicima Srebrenice, žrtvama i preživelima, svet to prizna i potvrdi. Tako da to, u suštini, predstavlja, veoma važan korak. Imam nameru da radim sa građanima Srbije i Bosne i Hercegovine. Boravila sam u obe zemlje nekoliko puta. Želim da vidim šta je moguće uraditi na zajedničkoj izgradnji mira i pomirenja. Da li se region može približiti. Bilo je potrebno da svet prizna da je u Srebrenici počinjen genocid - jer u suprotnom postoji rizik da bude ponovljen.
Glas Amerike: Postoje tvrdnje da usvojena rezolucija nema legitimitet što se obrazlaže brojkama po kojima je usvojilo 84 država napsram 106 koje se, na različite načine, pokazale da su nesaglasne. Kakav je vaš stav o tome?
Nderitu: Rezolucija je usvojena - uprkos činjenici da nije bilo konsenzusa. Rekla bih da je to posledica toga koliko se malo zna o genocidu počinjenom u Srebrenici. To jeste značajna i bolna tema na Balkanu, ali sam u svetu imala prilike da sretnem brojne ljude kojima nisu bile poznate sve okolnosti. Dakle, potrebna je bolja edukacija i kampanja, što usvojena rezolucija i podrazumeva. Takve diskusije treba da se vode i o Holokaustu i genocidu nad Tutsima - jer genocid predstavlja zločin nad zločinima. Nije redak slučaj da u vezi sa zločinima takvih razmera postoje osporavanja.
Glas Amerike: Da li se stav država koje su iskazale protivljenje ili suzdržanost može dovesti u vezu sa tumačenjima koja su se mogla čuti tokom debate u vezi sa dvostrukim standardima kada je reč o definisanju genocida… Tokom debate su se čule tvrdnje da se razmatraju događaji od pre bezmalo tri decenije, dok traju sukobi kojima se, navodno, ne pridaje dovoljna pažnja?
Nderitu: Ovo nije prva rezolucija te vrste koja je usvojena. Prethodno su dve usvojene o Holokaustu i jedna kojom je priznat genocid počinjen u Ruandi. Odluke se donose isključivo u vezi sa slučajevima za koje postoje sudske presude u kojima je zaključeno da se dogodio genocid. To je ono što pravi razliku u kontekstu aktuelnih sukoba. Za njih presude nisu donesene. Dok je u slučaju genocida u Srebrenici doneto više presuda međunarodnih i domaćih sudova.