Bez odmrzavanja dijaloga između Srbije i Kosova, prete trajna diplomatska stagnacija, politički radikalizam, pa i pojačana nestabilnost ne samo u Srbiji i na Kosovu već na širem području Zapadnog Balkana, kaže u intervjuu za Glas Amerike Jelena Milić, izvršna direktorka beogradskog Centra za Evroatlantske studije (CEAS). Ističe i da Evropska unija, bez udela SAD, nije u stanju da doprinese rešavanju dugotrajnog spora između Beograda i Prištine.
Vreme je da Beograd postane proaktivan u nalaženju prihvatljivog rešenja za dugotrajni spor sa Kosovom, kaže Jelena Milić.
Njen Centar već ima jedan prilično smeo predlog: pozvao je vladu Srbije da “ili potpuno izbaci preambulu Ustava” ili je promeni u formulaciju: "Četiri opštine na severu KiM su sastavni deo Srbije.”
“Ta vrsta signala bi možda bio vrlo dobar ‘tizer’ za administraciju na Kosovu, koja je u potpunom rasulu oko toga šta hoće, šta je ustavno prihvatljivo, šta nije. Kad kažete kosovskoj javnosti, evo vam poruka, mi sada južno od Ibra ne smatramo više svojom teritorijom - a pri tom ništa ne dirate, ni rezoluciju SB UN 1224 o Kosovu, ni Briselski sporazum - možda bi to promenilo i dinamiku kosovskog društva. Možda bi imali situaciju ‘bolje vrabac u ruci nego golub na grani’. Možda bi to bio način da se odblokira sadašnji zastoj, koji predstavlja bezbednosni, pa i politički izazov za ceo region, a verovatno i šire", kaže Jelena Milić.
Tvrdi da je CEAS-ov predlog već je naišao na odobravanje.
“Kada smo izašli sa najavom tog novog izveštaja naišli smo na ohrabrujuće reakcije određenih krugova u srpskoj administraciji, što mislim da je dobro. U pitanju je pripremanje javnosti za jedan veoma bolan period, koji nam predstoji ako želimo da ostanemo na putu evropskih integracija.”
Milić, međutim, ističe i prepreke koje bi mogle da ometaju usvajanje pomenutog predloga. Pre svega od strane opozicije u srpskoj skupštini, koja inače, još nije formulisala sopstveni plan za Kosovo. Potom i od strane Rusije koja se, kako kaze, ne usteže od mešanja u pitanjima od geostrateške važnosti za Srbiju. Smetnja su i mnoge zastarele predrasude u odnosu na Srbiju, dodaje Milić.
“U samom regionu, na Kosovu i Bosni pre svega, mozda i u nekim delovima u Evropi, mozda u nemačkoj administraciji i u nekim strukturama u Vašingtonu, kao da postoji orkestrirana opozicija tome da posle 20 godina ispaštanja i plaćanja sa razlogom za greške i zločine iz prošlosti, sada se još uvek opstruira da Srbija ponovo uspostavi dobre partnerske odnose sa SAD. Mislim da je od strateškog interesa i za zemlje regiona i za Evropsku uniju da Srbija ojača svoje partnerstvo sa SAD.”
Bezbednosni garant eventualnog srpsko-kosovskog dogovora trebalo bi da budu SAD, ističe Milić. Njen Centar predlaže pojačano američko vojno prisustvo kroz KFOR ili samostalno, naročito na liniji, eventualne buduće dogovorene demarkacione linije, između Srbije i Kosova.
Bez obzira na neprijateljstvo nastalo zbog NATO kampanje na Kosovu, Milić ukazuje na učestalo podsećanje američke ambasade u Beogradu na bliske američko-srpske odnose iz ne tako davne prošlosti.
Beleženje stogodišnjice podizanja srpske zastave na Beloj kući, kao i spasavanje više stotina američkih pilota tokom Drugog svetskog rata od strane Srbije, su samo dva takva primera.
CEAS će u svom narednom izveštaju, kaže Jelena Milić - obraditi i pitanje: ko se i zašto plaši jačanja veza Srbije i Amerike?
