Razgovori Srbije i Kosova zahtevaju političku hrabrost, duh komprimisa i pragmatizam sa obe strane, ističe Čarls Kapčan, bivši specijalni predsednički savetnik za Evropu u administraciji Baraka Obame. Obe strane su u poslednje vreme, kaže on, pod sve snažnijim pritiskom Vašingtona i Brisela da usvoje sveobuhvatan ekonomski i političko-diplomatski sporazum kojim bi se okončao mirovni proces započet još 2011.
Nikada nije bilo lako naći rešenja za tako dugotrajne i tako bolne probleme kao što su odnosi Srbije i Kosova, kaže Kapćan, koji dodatnu trenutnu teškoću vidi u odstranjivanju Hašima Tačija iz dijaloga.
"Bio bi optimističniji u pogledu uspeha razgovora u Beloj kući da dijalog nastavljaju predsednici Tači i Vučić, koji su niz spornih pitanja dugo i obimno razmatrali i za njih našli načelna rešenja. Pre svega, na čelu kosovske vlade sada imamo relativno novog premijera, čiji stavovi o mnogim pitanjima su malo poznati. Ne zna se čak, ni to da li Hoti namerava da nastavi sa onim što su Vučić i Tači već ugovorili ili namerava da ceo proces vrati na početak”.
Kapčan, više skeptičan nego optimističan, ipak vidi znakove “potencijalnog napretka”.
“Pod pritiskom (Specijalniog izaslanika predsednika Trampa) Rika Grenela bivša kosovska vlada ukinula je nametnute carine na srpske proizvode. Grenel je takođe postigao izvestan pomak na polju transporta i uspostavljanja određenih ekonomskih veza. Stvoren je zamah koji treba dalje podsticati, ali ako me pitate da li verujem da će sastanak u Vašingtonu proizvesti dramatičan proboj, odgovor je ‘ne’, jer nije ostvaren politički i ekonomski prag potreban za tako nešto” .
Kapčan istovremeno ocenjuje pozitivnim nedavno uspostavljanje bolje koordinacije između transatlantskih partnera u vezi sa pitanjem odnosa Beograda i Prištine:
“Izgleda da SAD i EU ponovo rade udruženo. Brisel je nedavno održavao sastanak sa liderima Kosova i Srbije i potom predao štafetu Vašingtonu, koji uskoro održava samit u Beloj kući. To je, u stvari, pravi način na koji partneri rade, umesto donedavnog takmičenja oko istog cilja”.
SAD i Evropa imaju podeljene uloge, podseća Kapčan. Evropa diplomatsko-političku, SAD ekonomsku:
„Ako pogledate fokus gospodina Grenela tokom protekle godine, on je isključivo usredsređen na ekonomski front. To je princip koji je Trampova administracija usvojila i u drugim sporovima, uključujući najnoviji plan za rešavanje izraelsko-palestinskog spora”.
Kapčan, zvaničnik u Savetu za nacionalnu bezbednost nekoliko demokratskih administracija, veruje da bi predsednik Tramp, na pragu novembarskih izbora, želeo da ostvari ozbiljniju diplomatsku pobedu.
“Njegova nastojanja na Bliskom Istoku, u sporu sa Iranom i Severnom Korejom, nisu urodila plodom. Bilo bi veoma poželjno, rekao bih iz njegove perspektive, kada bi uspeo sa liderima Kosova i Srbije da izađe u ružičanjak Bele kuće i objavi: 'Dogovorili smo se!'".
Zamoljen da prokomenariše diplomatske poteze predsednika Aleksandra Vučića u vezi sa normalizovanjem odnosa sa Kosovom, pa i osloncem na Moskvu i Peking na putu do Brisela, naš sagovornik kaže:
"Gospodin Vučić je veoma talentovan političar. Svakoj strani govori ono što žele da čuju. Reći će Evropljanima da se okrenuo Evropskoj uniji, Amerikancima da je transatlantičar, a potom će otići i zagrliti Putina, dok će sa Kinezima govoriti o poželjnosti ‘Pojasa i puta.’ Spretan je u igranju na šahovskoj tabli.
On bez sumnje pokušava da poveća svoj uticaj poručujući između redova Americi i Evropi da ima druge mogućnosti: ‘Još mogu da se pozovem na pravoslavne veze sa Rusijom. Bolje je da me primite ili ću svoju zemlju pretvoriti u rusko uporište. Budite dobri prema meni ili će mi ‘Pojas i put’ biti toliko privlačan da ću potpisivati sporazume sa Kinezima’”.
Bez obzira na sve, Kapčan smatra integraciju Srbije i Kosova u zapadni evropski blok, neizbežnom. Najveći dokaz toga su, kaže on, neuspeli pokušaji Moskve da spreče ulazak Crne Gore i Makedonije u NATO:
“Trend integracije sa Zapadom je uveliko u toku, jedino ostaje pitanje kada i kako. Glavna kočnica za Srbiju i Kosovo jeste usporen proces normalizacije njihovih međusobnih odnosa, bez čega nema ni pristupanja Evropskoj Uniji.
Jedna od najvećih poluga u rukama Evropljana jeste to što Zapadnom Balkanu omogućuju da zatvori poslednju stranicu svoje krvave istorije, pridruživanjem širem, mirnom, demokratskom evropskom poretku. Ne znam kada će do toga tačno doći, ali siguran sam da je takav kraj sasvim neizbežan”, zaključio je Kapčan.
