Suprug Alsu Kurmaševe, novinarke Radija Slobodna Evropa (RSE) pritvorene u Rusiji, apelovao je na američke vlasti, Evropsku uniju i organizacije za zaštitu ljudskih prava da se založe za njeno oslobađanje.
Kurmaševoj su ruske vlasti u petak produžile pritvor do 5. februara 2024. godine u kom se nalazi od hapšenja 18. oktobra 2023. Novinarka Tatarsko-baškirskog servisa RSE, koja ima američko i rusko državljanstvo, otputovala je u Rusiju iz porodičnih razloga. Optužena je da se nije registrovala kao strani agent, što u Rusiji predstavlja krivično delo čija je maksimalna kazna pet godina zatvora.
“Cenim svu pažnju koju su američke vlasti, Stejt department, usredsredile na Alsuin slučaj. Nezakonito je pritvorena i nema sumnje da je razlog za to njeno američko državljanstvo. Njen angažman na Radiju Slobodna Evropa – medija čiji rad finansira Kongres Sjedinjenih Američkih Država i američki poreski obveznici”, rekao je Pavel Butorin u intervjuu za ruski servis Glasa Amerike u Vašingtonu.
Kako ukazuje, slučaj njegove supruge trebalo bi definisati kao neosnovano pritvaranje jer, kako kaže, ispunjava gotovo sve kriterijume za to.
“Verujem da bi takav potez učinio dostupnim dodatne resurse američkih vlasti, ali i obavezati ih da omoguće njeno oslobađanje. To bi nam pomoglo da povećamo svest i vidljivost njenog slučaja”, ukazao je Butorin – urednik televizijskog programa “Naše vreme” (Current time) na ruskom jeziku.
Glas Amerike: Kako joj se u ovom trenutku može najbolje pomoći?
Butorin: Pismima. To joj trenutno najviše pomaže. Izrazito ceni podršku koju je dobila. Pišu joj i potpuni stranci koji sa njom dele svoje životne priče, ponekada i filmske zaplete. To mnogo pomaže. Na polju diplomatije, potreban je veći angažman američkih vlasti i drugih strana, poput Evropske unije i organizacija za zaštitu ljudskih prava. Izrazito cenimo jasne objave i saopštenja Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), američkog Nacionalnog pres kluba, kao i tela Ujedinjenih nacija za zaštitu ljudskih prava. Ali, potrebno je da toga bude više – da se o tome što više priča. Za našu porodicu je sve ovo mnogo više od jedne medijske priče – to je deo našeg života. Želimo da se o Alsuinom slučaju govori što je više moguće.
Glas Amerike: Da li su vam je poznato kakvi su uslovi u zatvoru u kom se nalazi?
Butorin: Komunikacija sa njom je cenzurisana. Ne možemo biti sigurni da uživa tretman kakav zaslužuje. Znamo da joj je hladno u zatvorskoj ćeliji. Ponekad ćelija bude i pretrpana. Ona se trenutno nalazi u istražnom pritvoru – u ruskom zatvoru. Šalje nam pisma koja su optimistična. Ali nas to ne zavarava - jer smo svesni da se nalazi u zatvorskom sistemu poznatom po maltretiranju političkih zatvorenika. Ne treba da bude u tom zatvoru.
Glas Amerike: Ubrzo po privođenju u junu je oslobođena. Potom je ponovo uhapšena. Zašto je bio potreban takav scenario?
Butorin: Ne znam zasigurno, ali mogu da naslutim da su nastojali da izgrade čvršći slučaj protiv nje. Bila je privedena i optužena zato što nije prijavila da je američka državljanka – što se sada u Rusiji smatra krivičnim delom. Slučaj se razvlačio nekoliko meseci. U oktobru je osuđena da plati manju novčanu kaznu. Međutim, pre nego što je izmirila – došli su po nju i uhapsili je. Nova optužba je bila da se nije registrovala kao strani agent. To je apsurdna optužba koju ona odbacuje.
Glas Amerike: Zašto mislite da je izabran taj konkretan trenutak za njeno ponovno hapšenje?
Butorin: Nemam komunikaciju sa njima i njen slučaj mi je nedostupan. Mogu samo da nagađam da je uhapšena zato što je američka državljanka. Otputovala je u Rusiju nakon invazije na Ukrajinu u proleće 2022. Otišla je i vratila se bez problema. Moguće je da su imali uvid u njen novinarski rad, kao i izveštavanje njenih kolega sa Radija Slobodna Evropa. Ali, nisu mi poznati detalji slučaja osim optužbe kojom je terete.
Glas Amerike: Vaša supruga bila je uhapšena dok je njen advokat bio na odmoru. Možete li opisati tu situaciju?
Butorin: Taj slučaj bio je povezan sa njenim pasošem. Advokat je imao unapred planirani odmor početkom oktobra. I tada se to jednostavno desilo. Bio je na odmoru kada su je uhapsili. Drugi slučaj, povezan sa optužbama da je strani agent tek tako, slučajno, bio je u pripremi izvesno vreme. Ili to možda nije bila slučajnost. Uhapsili su je dok joj je advokat bio odsutan. Po nju su, u stan njene majke, došli maskirani ljudi koji su se predstavili kao policajci. Zatim su se u javnosti pojavili video snimci privođenja i sprovođenja do stanice. U javnosti se našla i prva strana njenog američkog pasoša, a procurio je i deo naše privatne komunikacije.
Glas Amerike: Da li je njeno izveštavanje o položaju manjina, kulture i upotrebe jezika – povezano za njenim slučajem?
Butorin: Nedostupni su mi detalji u vezi sa njenim slučajem. Ali, vrlo je verovatno da su ulogu u tome imali njeni izveštaji o teškom položaju manjina u Rusiji.
Glas Amerike: Zalagala se sa očuvanje tatarskog jezika i kulture?
Butorin: Primarno, ona je novinar – ne nužno i aktivista. Veliki je zagovornik očuvanja tatarske kulture i jezika. Ne znam nikoga ko je toliko strastven u vezi sa tim kao ona. Širila je svest i informacije o tatarskoj kulturi. Bila je aktivni učesnik tatarskih verskih praznika – i članica je Tatarske organizacije žena. Zato me obeshrabruje to što se nalazi iza rešeteka u rodnom Tatarstanu.
Glas Amerike: Ima li reakcija u muslimanskim zemljama?
Butorin: Nisam video mnogo toga. Iskreno bih voleo da ih ima više, kao i diplomatskog angažmana muslimanskih zemalja. Posebno Turske – imajući u vidu njeno tursko poreklo. Ona tečno govori turski jezik, čak ga je svojevremeno predavala. Povezana je sa tom zemljom. Voleo bih kada bi bilo više turskog angažmana, ali i drugih zemalja – s obzirom na to da se identifikuje kao muslimanka.
Glas Amerike: Brojni novinari u Rusiji su u današnje vreme izloženi represiji. Šta slučaj vaše supruge čini jedinstvenim?
Butorin: Nije tajna da je objektivno i nezavisno izveštavanje u Rusiji postala ugrožena profesija. To pogotovo važi za američke novinare koji rade na teritoriji Rusije. Ubeđen sam da je Alsu bila meta jer je američka državljanka. I novinarka Radija Slobodna Evropa. Upravo zbog toga je pritvorena. Imala je hrabrosti da izveštava o tome šta se dešava u Rusiji, o položaju etničkih manjina. Pritvor u kom se nalazi je nepravedan i treba je što pre osloboditi.