Ambasadori Evropske unije postigli su preliminarni dogovor o pooštravanju sankcija Rusiji, koje bi obuhvatilo blokadu pristupa evropskom finansijskom i trgovinskom sektoru, kao i poslovanja ruskih kompanija sa evropskom vojnom industrijom. Povodom najavljenih mera, koleginica Jela Defrančeski zamolila je Stivena Sejba iz Nemačkog Maršalovog fonda da za naš program proceni efikasnost najavljenih mera.
„Mislim da je glavno pitanje da li će Evropljani biti jedinstveni i istrajati zajedno sa Amerikancima. Ne treba potceniti mogućnost da Rusija unese razdor u sam transatlantski savez. Stižu kontradiktorni signali. Posle obaranja malezijskog aviona, uočljiva je veća odlučnost Evrope da kazni Moskvu, međutim i dalje postoje razlike u stanovištima Evrope i SAD, kao i između samih evropskih zemalja. Ekonomski interesi, na primer Britanije i Francuske ili Italije i Nemačke, uopšte se ne poklapaju“.
Manjak evropskog entuzijazma za sankcije počiva na strepnji da bi one mogle da izazovu krupne ekonomske posledice u zemljama koje se još nisu oporavile od svetske finansijske krize 2008, kaže Sejbo.
Postavlja se i pitanje da li Vašington može da utiče na svoje evropske partnere, dodaje on.
„Da li SAD treba da krenu oštrije prema Rusiji kako bi povukli saveznike za sobom, ili ne, jer bi eventualne ekonomske posledice mogle da podele Zapad“.
Pored toga Putin se pokazao veštim u iskorišćavanju slabosti Evrope, nastavlja Sejbo.
„Putin će se poigravati kao što to ume. Malo će se povući da bi se stvari smirile do avgusta, kada počinje sezona odmora. Do tada bi Evropljani mogli da izgube apetit za teže sankcije. Rušenje malezijskog aviona biće sve manje aktuelno. S druge strane, reč je o ozbiljnom izazovu stabilnosti Evrope“.
Ukoliko Evropska unija želi da očuva kredibilitet, nema drugog izbora nego da vrši dalji pritisak na Rusiju, smatra Sejbo.
„Evropljani će morati da odluče šta im je važnije, odnosno šta smatraju svojim osnovnim strateškim interesom: bezbednost ili ekonomija i pristup energetskim izvorima. Ne želim nimalo da potcenim težinu problema. Međutim, ukoliko u ovom trnutku naprave pogrešan izbor, bićemo suočeni sa budućom veoma nestabilnom Evropom“.
Upitan koliko dugo Putin može da remeti situaciju u Ukrajini, Sejbo kaže:
„Uopšte nije izvesno da će Putin moći dugo da se održi. Njegove akcije u stvari ukazuju na dozu nesigurnosti njegovog položaja. Već je prošle godine bio suočen sa masovnim demonstracijama kod kuće. Sada su na red došle ekonomske sankcije, koje pogađaju ne samo obične građane već i oligarhe, koji Putina za sada podržavaju. On trenutno igra na kartu nacionalizma, podržavajući ukrajinske proruske separatiste da ne bi izgledao kao slabić. Međutim, to mu garantuje dalje sankcije, što se kosi sa interesima oligarha, na koje se oslanja i ekonomski i politički“.
Ukratko, u sadašnjem sukobu između Istoka i Zapada pobediće strana koja može najduže da izdrži, tvrdi Sejbo.
„Sa dugoročnog stanovišta, Rusija se nalazi u mnogo težem položaju od Evrope. Strateški položaj Rusije je mnogo slabiji. Naš najveći problem je trenutna nepostojeća kohezija. Međutim, zapadna društva su i dalje relativno dinamična. Postoje i značajne rezerve takozvane 'meke' moći“.
Rusija pod Putinom stagnira, kaže Sejbo. Politički nije mnogo odmakla od prvih dana posle pada Sovjetskog Saveza. A ekonomski razvoj - umesto rekonstrukcije i modernizacije – uglavnom zavisi od cene energenata, zaključuje Sejbo.