Posle skoro pet godina na položaju ambasadora Srbije u SAD, Vladimiru Petroviću 2. decembra i zvanično prestaje mandat. Tim povodom, razgovaramo sa njim o svemu što je učinjeno na poboljšanju bilateralnih veza dve zemlje, i načinima na koji su on i njegovi saradnici u ambasadi pokušali da promene mišljenje američke javnosti o Srbiji.
Ambasador Vladimir Petrović proveo je u Vašingtonu poslednjih skoro sedam godina - kao otpravnik poslova, zamenik ambasadora i ambasador. Za vreme njegovog mandata, promenile su se tri vlade i dva predsednika države, ali i međusobni odnosi dve zemlje. Kako kaže, bilo mu je čast i zadovoljstvo da predstavlja svoju zemlju u Americi.
“Prvi dan kada sam postao otpravnik poslova i postao šef predstavništva u Vašingtonu bio je dan kada je gorela ambasada SAD u Beogradu. To je bio, od bombardovanja, najniži trenutak odnosa dve države. Mogu da kažem da sam ponosan na odnose danas kada napuštam ovo mesto, jer evo i po izjavama i predsednika Nikolića i ministra spoljnih poslova, odnosi sa SAD su bolji nego što su ikada bili“.
Petrović je sada već davne 2009. bio u prvoj grupi ambasadora koji su predali akreditive Baraku Obami…
„Mogu da vam ispričam jednu anegdotu, da u toj grupi kad sam predavao akreditive, pošto sam ga poznavao od ranije dok sam živeo u Ilinoju, da mi je rekao 'Šta ćeš ti tu, otkud ti tu? Treba da vidim neke ambasadore…'. Mislim da je najvažnija stvar da Srbija i Amerika imaju vrlo zdrave odnose, da je Amerika neko ko aktivno radi sa Srbijom na problemima, da smo gomilu tih problema rešili i da je neko ko nas podržava na našem evropskom putu, da je neko ko je aktivno i lobirao u tom smislu“.
Za vreme mandata ambasadora Petrovića, dogodile su se brojne posete na visokom nivou i sastanci najviših državnih rukovodilaca dve zemlje. Potpredsednik SAD Džozef Bajden posetio je Beograd kao prvi potpredsednik još od doba SFRJ, državna sekretarka Hilari Klinton bila je dva puta u Srbiji, a u Vašingtonu su boravili gotovo svi srpski državni rukovodioci iz poslednje dve vlade.
Ambasador naglašava da se aktivno radilo i na unapređenju ekonomskih odnosa, a kao pozitivne primere navodi kupovinu kruševačkog “Trajala”, prebacivanje kancelarije “Dženeral Elektrika” iz Italije u Beograd, izvoz Fiat-a i investicioni fond “Darbi”, koji – kako kaže – zapošljava više od 3.000 ljudi u Srbiji.
“U doba strašne ekonomske krize imamo situaciju gde politički razgovaramo na najvišem nivou, gde smo imali najviše poseta i s jedne i s druge strane, a ekonomski, američke firme zapošljavaju ljude u Srbiji i zainteresovane su za Srbiju i to je nešto čime sam se intezivno bavio i čime se ambasada intenzivno bavila i ja mislim da će se to nastaviti i u budućnosti”.
Ambasador Petrović kaže da je možda najviše ponosan na ono što je urađeno u srpskom kokusu, koji broji više od 30 članova u Predstavničkom domu i šest u Senatu. On ističe da je Srbija jedna od retkih zemalja koja uopšte ima senatore u svom kokusu, i da je u poziciji da utiče na donošenje odluka u interesu Srbije i srpskog naroda.
“Predstavnički dom i Senat su zakonodavna tela koja u poslednjih sedam godina, otkad sam ja ovde, nisu donela nijednu rezoluciju koja je štetna srpskim interesima. Vi znate, poznato je da su Albanci bili aktivni u lobiranju, i da su imali neverovatnou podršku 1990-ih i da im je Kongres pomogao da dođu do nekih svojih nacionalnih interesa. U poslednjih sedam godina, mi smo aktivnim radom uspeli da sprečimo bilo kakvo negativno postavljanje do te mere da Kongres nije doneo nijednu rezoluciju koja podržava nezavisnost Kosova, tako da - što se Predstavničkog doma i Senata tiče - Kosovo nije nezavisno. Znam da će možda da zvuči čudno, ali nijedna rezolucija u tom smeru nije doneta”.
Petrović kaže da je ponosan na posao koji su on i njegovi saradnici obavili u poslednjih pet godina, menjajući mišljenje američke javnosti o Srbiji.
“To je gde Srbija mora da nastavi da radi. Nažalost, nismo imali sredstva, već samo puno entuzijasta među mojim kolegama u ambasadi i trudili smo se i uspeli da proguramo neke stvari. Ali mislim da je važno da u budućnosti Srbija, iako je u teškoj ekonomskoj situaciji, izdvoji pare i ima i odnose sa javnošću i lobi, za to vredi izdavajati. Takođe postoji dijspora, s kojom smo uvek imali dobar odnos i saradnju, neki put se nismo u svemu slagali, ali ima pomaka. Osnovan je i Srpski institut, nadam se da će to zaživeti i da će to da bude još jedan način da se utiče, ne samo na politiku, već na opštu sliku o Srbiju u SAD”.
Šta biste posavetovali svog naslednika?
“Suprotno nekom mišljenju koje vlada u Srbiji, Vašington je mesto koje je otvoreno. U Vašingtonu vrata su vam kao ambasadoru otvorena, i suština je ići na što više adresa…Tako da bi moj savet za mog naslednika bio samo da kuca na sva vrata i da sa što više ljudi priča… Ja sam se viđao i sa ljudima koji bili deklarisani protiv nas, pa su neki promenili mišljenje i to takođe smatram velikim uspehom Recimo poznati kongresmen Dejna Rorabaker, koji je bio predsednik albanskog kokusa, danas je veliki prijatelj Srbije s kim sam se viđao puno puta i uvek je otvoren za saradnju. Takvi primeri su nešto na šta jedan čovek može da utiče u Vašingtonu”.
Ambasador Petrović kaže da je u dogovoru sa porodicom odlučio da se po završetku mandata povuče iz diplomatije, ali da će nastaviti da pomaže drugima kao konsultant, koristeći iskustvo koje je stekao političkim angažmanom u poslednjih deset godina.
Ambasador Vladimir Petrović proveo je u Vašingtonu poslednjih skoro sedam godina - kao otpravnik poslova, zamenik ambasadora i ambasador. Za vreme njegovog mandata, promenile su se tri vlade i dva predsednika države, ali i međusobni odnosi dve zemlje. Kako kaže, bilo mu je čast i zadovoljstvo da predstavlja svoju zemlju u Americi.
“Prvi dan kada sam postao otpravnik poslova i postao šef predstavništva u Vašingtonu bio je dan kada je gorela ambasada SAD u Beogradu. To je bio, od bombardovanja, najniži trenutak odnosa dve države. Mogu da kažem da sam ponosan na odnose danas kada napuštam ovo mesto, jer evo i po izjavama i predsednika Nikolića i ministra spoljnih poslova, odnosi sa SAD su bolji nego što su ikada bili“.
Petrović je sada već davne 2009. bio u prvoj grupi ambasadora koji su predali akreditive Baraku Obami…
„Mogu da vam ispričam jednu anegdotu, da u toj grupi kad sam predavao akreditive, pošto sam ga poznavao od ranije dok sam živeo u Ilinoju, da mi je rekao 'Šta ćeš ti tu, otkud ti tu? Treba da vidim neke ambasadore…'. Mislim da je najvažnija stvar da Srbija i Amerika imaju vrlo zdrave odnose, da je Amerika neko ko aktivno radi sa Srbijom na problemima, da smo gomilu tih problema rešili i da je neko ko nas podržava na našem evropskom putu, da je neko ko je aktivno i lobirao u tom smislu“.
Za vreme mandata ambasadora Petrovića, dogodile su se brojne posete na visokom nivou i sastanci najviših državnih rukovodilaca dve zemlje. Potpredsednik SAD Džozef Bajden posetio je Beograd kao prvi potpredsednik još od doba SFRJ, državna sekretarka Hilari Klinton bila je dva puta u Srbiji, a u Vašingtonu su boravili gotovo svi srpski državni rukovodioci iz poslednje dve vlade.
Ambasador naglašava da se aktivno radilo i na unapređenju ekonomskih odnosa, a kao pozitivne primere navodi kupovinu kruševačkog “Trajala”, prebacivanje kancelarije “Dženeral Elektrika” iz Italije u Beograd, izvoz Fiat-a i investicioni fond “Darbi”, koji – kako kaže – zapošljava više od 3.000 ljudi u Srbiji.
“U doba strašne ekonomske krize imamo situaciju gde politički razgovaramo na najvišem nivou, gde smo imali najviše poseta i s jedne i s druge strane, a ekonomski, američke firme zapošljavaju ljude u Srbiji i zainteresovane su za Srbiju i to je nešto čime sam se intezivno bavio i čime se ambasada intenzivno bavila i ja mislim da će se to nastaviti i u budućnosti”.
Ambasador Petrović kaže da je možda najviše ponosan na ono što je urađeno u srpskom kokusu, koji broji više od 30 članova u Predstavničkom domu i šest u Senatu. On ističe da je Srbija jedna od retkih zemalja koja uopšte ima senatore u svom kokusu, i da je u poziciji da utiče na donošenje odluka u interesu Srbije i srpskog naroda.
“Predstavnički dom i Senat su zakonodavna tela koja u poslednjih sedam godina, otkad sam ja ovde, nisu donela nijednu rezoluciju koja je štetna srpskim interesima. Vi znate, poznato je da su Albanci bili aktivni u lobiranju, i da su imali neverovatnou podršku 1990-ih i da im je Kongres pomogao da dođu do nekih svojih nacionalnih interesa. U poslednjih sedam godina, mi smo aktivnim radom uspeli da sprečimo bilo kakvo negativno postavljanje do te mere da Kongres nije doneo nijednu rezoluciju koja podržava nezavisnost Kosova, tako da - što se Predstavničkog doma i Senata tiče - Kosovo nije nezavisno. Znam da će možda da zvuči čudno, ali nijedna rezolucija u tom smeru nije doneta”.
Petrović kaže da je ponosan na posao koji su on i njegovi saradnici obavili u poslednjih pet godina, menjajući mišljenje američke javnosti o Srbiji.
“To je gde Srbija mora da nastavi da radi. Nažalost, nismo imali sredstva, već samo puno entuzijasta među mojim kolegama u ambasadi i trudili smo se i uspeli da proguramo neke stvari. Ali mislim da je važno da u budućnosti Srbija, iako je u teškoj ekonomskoj situaciji, izdvoji pare i ima i odnose sa javnošću i lobi, za to vredi izdavajati. Takođe postoji dijspora, s kojom smo uvek imali dobar odnos i saradnju, neki put se nismo u svemu slagali, ali ima pomaka. Osnovan je i Srpski institut, nadam se da će to zaživeti i da će to da bude još jedan način da se utiče, ne samo na politiku, već na opštu sliku o Srbiju u SAD”.
Šta biste posavetovali svog naslednika?
“Suprotno nekom mišljenju koje vlada u Srbiji, Vašington je mesto koje je otvoreno. U Vašingtonu vrata su vam kao ambasadoru otvorena, i suština je ići na što više adresa…Tako da bi moj savet za mog naslednika bio samo da kuca na sva vrata i da sa što više ljudi priča… Ja sam se viđao i sa ljudima koji bili deklarisani protiv nas, pa su neki promenili mišljenje i to takođe smatram velikim uspehom Recimo poznati kongresmen Dejna Rorabaker, koji je bio predsednik albanskog kokusa, danas je veliki prijatelj Srbije s kim sam se viđao puno puta i uvek je otvoren za saradnju. Takvi primeri su nešto na šta jedan čovek može da utiče u Vašingtonu”.
Ambasador Petrović kaže da je u dogovoru sa porodicom odlučio da se po završetku mandata povuče iz diplomatije, ali da će nastaviti da pomaže drugima kao konsultant, koristeći iskustvo koje je stekao političkim angažmanom u poslednjih deset godina.