Nedavna serija terorističkih napada u zapadnim prestonicama, zatim pretnja napada na Mall of America, pa hapšenje trojice osumnjičenih regruta ISIS-a u Njujorku, prilično su zabrinuli zapadne eksperte za borbu protiv terorizma.
Među njima je u Dejvid Kilkalen, jedan od vodećih svetskih eksperata na tom polju. U razgovoru sa koleginiciom Jelom Defrančeski, Kilkalen je ustvrdio da se terorizam mnogo brže menja nego što svetske obaveštajne službe razvijaju strategiju za okončanje organizacija kao što su ISIS, Al Kaida i Boko Haram.
Dejvid Kilkalen kaže da borba protiv terorizma treba što brže da prilagođava svoju strategiju protiv varvarskog nasilja masovnih razmera u 21. stoleću.
Posle terorističkih napada na SAD, 11. septembra, 2001, međunarodna zajednica je uložila ogromna sredstava da zaštiti granice, avione I aerodrome, kaže Kilkalen. Međutim, samo tri godine kasnije, izronio je potpuno novi smrtonosni fenomen – islamski ekstremizam iznikao na domaćem terenu.
Prvi znak toga bio je bombaški napad na vozove u Madridu 2004., u kojem su učestvovala trojica Španaca koja su se pridružila 18 islamističkih fundamentalist. U napadu na tri voza život je izgubila 191 osoba, dok je više od 800 ranjeno.
Godinu dana kasnije, četvorica britanskih muslimana detoniralo je nekoliko bombi u londonskoj podzemnoj železnic, ubivši 52 i ranivši više od 700 ljudi. Samo je jedan od njih bio u direktnoj vezi sa al Kaidom, kaže Kilkalen.
“Al Kaida je jednog njih, Mohameda Sidikija Kana, uputila u Paistan, gde je obučen za teroziram a potom vraćen kući. Putovao je otovreno sa britanskim pasošem. Po povratku je regrutovao ostalu trojicu na britanskom tlu. Zaobišlu su tako bezbednosne mere u koje su posle 9. Septembra uložene doslovce milijarde dolare. And he recruited a team close to the target already inside the international border of the UK.”
Terorizam je ušao u sledeću fazu 2013. Kada su braća Carnajev izvršile višestruke napade na Bostonski marathon, usmrtivši pri tom tri osobe, dok je najmanje 260 ljudi ranjeno. Braća Carnajev nisu ni obučavani ni radikalizovani u nekoj al Kaidinoj bazi, sve se to događalo preko interneta.
“Do pet godina, obaveštajne organizacije su još uvek debatovale o tome da li je uopšte moguća regrutacija i operativno osposobljavanje nekoga preko internet. Sve do tada razmišljalo se o mogućnost, ali još uvek nije bilo primera da neko bez ikakvog kontakta ili članstva u nekoj terorističkoj organizaciji krene u terorizam,” ističe naš sagovornik.
Atak na redakciju satiričnog lista Šarli Ebdo u Parizu pre dva meseca, u kojem je ubijeno 12 osoba, predstavlja dotada potpuno nepoznati fenomen, boraca koji vrše terorističke napade po povratku Atak na Šarli Ebdo izvršila su dvojica braće islamista, koja su odrasla u Francuskoj. Jedan od njih je proveo vreme na ratištu u Siriji.
Nova ideja je da se borba prebaci u Evropu i Sjedinjene Države, smatra Kilkalen:
“To nisu slučajni, poremećeni pojedinici rešeni da vrše terorističke napade. Ovo je deo mnogo razvijenije strategije, koja uključuje upotrebu društvenih mreža, internet i sredstva komuniciranja mimo neposrednog kontakta i ćelija. A uz to, zahvaljujući ratovima u Iraku i Siriju, na raspolaganju su velike zalihe vojnog oružja.“
Množe se I internetske stranice, koje teroristi nazivaju “Open source jihad.”
Al-Kaida na Arabijskom poluostrvu izdaje luksuzan magazin, nazvan Inspiracija, kaže Kilkalen. U izdanju broj 13, objavljenog u januaru, objavljen je članak u kojem, se detaljno, korak po korak, objašnjava kako napraviti snažnu bombu. Članak je putam internet pristupačan ogromnom broju ljudi. Sličan časopis, naslovljen Dabik, koji izdaje ISIS objavljuje taktiku terorističkih napada, a rubrika se zove “otvoren izvor za džihadizam.”
Ukratko, pretnja globalnog terorizma doživela je dramatičan preobražaj od 9. septembra do danas - ali, odgovor na to još uvek nije usledio, zaključuje Kilkalen.