Mnogi u Americi i u svetu uopšte nazivaju tekuću predsedničku kampanju bizarnom, naopakom, čak nenormalnom u odnose na sve ranije američke predsedničke kampanje. Glavni razlog za to je, reklo bi se, pojava milijardera Donalda Trampa kao republikanskog kandidata, kao i neočekivani uspeh koji Berni Sanders, rival Hilari Klinton, postiže u borbi za predsedničku nominaciju Demokratske stranke.
Frenk Njuport vode'i ekspert ya ispitivanje javnog mnjenja organizacije Galup, kaže da sadašnji predsednički izbori nisu izuzetni. Poredi ih sa izborima 1992. kada su se za Belu kuću borili republikanac Džordž Buš stariji, koji se borio za reizbor i demokrata Bil Klinton, tadašnji guverner države Arkanzas. U trci se pojavio i treći nezavisni kandidat Ros Pero, multimilijarder iz Teksasa:
„Dva vodeća predsednička kandidata u kampanji 1992, Buš i Klinton, imali su slično DonalduTrampu i Hilari Klinton loš imidž u javnosti. Bušova popularnost je oscilirala tokom čitave kampanje, dok je Klinton uspeo da preokrene situaciju u svoju korist posle veoma uspešne stranačke konvencije. Ros Pero, bio je bogati ikonoklast isto kao Tramp.”
Politička klima u današnjoj Americi takođe je slična atmosferi 1992, dodaje Njuport. Ljudi su bili veoma nezadovoljni ekonomskom situacijom u zemlji, danas ih tište i ekonomija i vlada za koju ogroman broj ljudi smatra da ne funkcioniše u korist običnog sveta, kaže Njuport.
“Rekordan broj Amerikanaca je krajnje nezadovoljan Kongresom i radom federalne vlade. Posebno nemaju poverenje u Kongres. Ankete pokazuju da zakonodavce smatraju nepoštenim, lišenim svake etike. Tramp i Berni Sanders su se nadovezali na to ogromno nezadovoljstvo, ali sa suprotnih strana.”
Sanders je romantičan kandidat, nastavlja Njuport:
“Berni je politički romantičar i po uverenju socijal-demokrata. Njega podržava većina mladih birača. Upravo smo obavili istraživanje koje pokazuje da 55 odsto mladih između 18 i 29 godina starosti imaju pozitivno mišljenje o socijalizmu i zato vole Bernija. Nisam baš uveren da mlad sve zaista zna šta je socijalizam, ali mladima socijalizam zvuči dobro društvo u kojem će svi biti zajedno, divno se provoditi, jedni druge voleti.“
Hilari Klinton, koja je provela četvrt veka na različitim položajama u najvišim vrhovima vlasti, ima drugačiju viziju američkog društva od Trampa, ali i od Sandersa. Ona pre svega ne bi ništa menjala i veruje u moć federalne vlade da unapređuje društvo, kaže Njuport:
“Hilari posmatra američko društvo kao skup različitih uzajamno suprotstavljenih grupa ljudi. Ona se zalaže za programe i pomoć manjinama, siromašnim, pripadnicima LGBT zajednice i drugim grupama izloženim društvenoj nepravdi. Tramp vidi društvo kao celinu. On poziva na jedinstvo i zajedničku izgradnju -‘Amerike koja će ponovo biti velika’. On nije republikanski ideolog, nezavisan je i smatra da treba sprovesti reforme izvršne i zakonodavne vlasti na liniji poslovnog sveta - stručno i bez rasipanja.”
Izborni ishod će odrediti čija je vizija popularnija, Trampova koji se zalaže za generalno prestrojavanje načina na koji vlast funkcioniše ili zalaganje Hilari Klinton za kontinuitet dosadašnjeg toka stvari. Njuport kaže da je matematički nemoguće da Berni Sanders prestigne Hilari Klinton u brojevima delegata potrebnih za predsedničku nominaciju Demokratske kojoj doskora formalno nije ni pripadao.