Politika Rusije prema Zapadnom Balkanu nije odvojena od ruskih nastojanja da spreči Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju da se okrenu Zapadu, kaže Vilijam Kortni, visoki saradnik istraživačkog centra REND i bviši američki ambasador u Kazahstanu.
Kortni najpre ističe da se taktika Moskve prema Balkanu znatno razlikuje od postupaka koje preduzima u Ukrajini i Gruziji, ali samo zato što je Evropska unija mnogo privrženija ideji evropske integracije celog Zapadnog Balkana, nego što je zainteresovana za integraciju post-sovjetskih država
Kortni podseća da su Izvesni delovi Zapadnog Balkana članice unije…
“...raspad bivše Jugoslavije bio je veliko razočarenje za Rusiju. U međuvremenu, Slovenija i Hrvatska su primljene u Uniju, dok su zajedno sa Crnom Gorom učlanjene u NATO. I u Srbiji je izražena želja za ulazak u evropski blok. “
Naš sagovornik nastavlja:
“Mislim da je Rusija uveliko razočarana željama Srbije da se pridruži Evropskoj uniji. Moskva vodi pozadinsku igru, jer je teritorijalno previše udaljena od Srbije da bi mogla vojno da se meša. Evropa bi se žestoko usprotivila tome, mnogo žešće nego što to čini u vezi Gruzije ili Ukrajine.”
Pokušaj puča u Crnoj Gori nije imao nikakav izgled da uspe, smatra Kortni:
“Pokušaj puča u Crnoj Gori bio je još jedan jalov pokušaj sprečavanja nečeg neminovnog. Važna posledica ruskih akcija na Zapadom Balkanu, pa I u Ukrajini I Gruziji, je tvrđi odnos Evropljana prema ruskoj politici. Nakon invazije Ukrajine, Moskva je pokušala da odvoji Evropu od SAD, misleći da će svojim akcijama zaplašiti evropske države. Međutim, dogodilo se sasvim suprotno. Zapadne zemlje su se pokazale solidarne sa Amerikom u osudi Rusije.”
Kortni politiku ruskog predsednika VLadimira Putina poredi sa neuspešnikm potezima sovjetskih lidera pre pada SSSR-a.
“Krajem 1979. Sovjetski Savez je izvršio invaziju Avganistana, malo posle toga vršio je pritisak na evropske članice NATO-a da odbiju raspoređivanje američkih nuklearnih raketa na njihovim teritorijama, naročito na Zapadnu Nemačku. Međutim, ubrzo je stigao kraj Sovjetskog Saveza, jer ni reformista Mihail Gorbačov nije mogao da spasi zemlju od ekonomskog kraha.”
Današnja situacija u Rusiji nije toliko akutna, priznaje Kortni, ali isto kao pri kraju Sovjetskog Saveza Moskva je angažovana na velikom broju strana - od Ukrajine, Sirije, do političkog uplitanja u Zapadnim zemljama – dok ruska ekonomija stagnira, pod sankcijama je i velikim delom izolovana od svetske ekonomije:
“Najinovativniji i najdinamičniji deo ruske ekonomije je privatni sektor. Međutim, prema podacima vladine agencije za borbu protiv monopola, ruski državni ekonomski sektor 2005. iznosio je svega 35 osto, deset godina kasnije, 2015. taj procenat se popeo na 70 odsto. Mnogo je teže obnoviti ekonomski dinamizam kada je tako veliko deo privrede u državnim rukama.”
Velika sila ne bi trebalo da bude izolovana od strane drugih jačih sila, a to Rusija upravo čini svojim postupcima u Ukrajini kao i regionu Zapadnog Balkana, zaključuje Kortni.