Svečano obučeni u tradicionalne nošnje, Pajman Salih, njen muž i četiri ćerke čekali su ispred svog biračkog mesta u Iraku da i poslednji član porodice glasa.
Prvi put od kada su ekstremisti Islamske države proterani iz sela, malih i velikih gradova u kojima žive milioni ljudi, građani biraju članove novog parlamenta - i u krajnjoj liniji novu vladu.
"Želimo slobodu i miran život daleko od militantnih grupa", kaže Pajman Salih. "Nadamo se da će sledeća vlada biti dobra, jer u protekle četiri godine ova vlada ništa nije uradila."
Mnogi kurdski glasači, kao što je Salih, ne podržavaju premijera Hajdera al-Abadija posle političke krize prošle godine i odluke Bagdada da zatvori kurdske aerodrome i konfiskuje zemljište polu-autonomnog regiona.
Za mnoge druge Iračane, Abadi je lice pobede nad Islamskom državom i favorit da ponovo bude premijer. Među njegovim većim konkurentima su bivši premijer Nuri al-Maliki i Hadi al-Amiri, jedan od lidera Hašd Šabija, prvenstveno šiitskih vojnih snaga koje su podržale iračku vojsku u borbi protiv Islamske države.
Uprkos Abadijevoj popularnosti, prerano je reći da li će on biti imenovan za premijera a očekuje se da će formiranju vlade prethoditi višemesečni pregovori.
Iračke političke stranke tradicionalno su precizno podeljene po etničkim i verskim linijama. Međutim, u ovogodišnjoj kampanji primećen je zaokret ka savezima unutar različitih sekta, što je iskomplikovalo ceo proces.
Iračka vlada zasnovana je na principu kvota koji je dogovoren posle američke invazije 2003. Pozicije su označene proporcionalno delovima stanovništva a šef države se bira iz većine - odnosno iz grupe šiitskih muslimana. Suniti i Kurdi zauzimaju druge važne pozicije dok se deo pozicija čuva za žene, hrišćane i druge manjine.
Ispred jednog biračkog mesta, guverner Irbila Navzad Hadi izrazio je nadu da će ova nova dinamika pomoći da se razreše podele između kurdskih i arapskih zvaničnika.
"Borili smo se protiv Islamske države. Sada želimo da okrenemo novi list sa Bagdadom."
Sprečavanje manipulacija i nasilja
Tokom glasanja, aerodromi i putevi su zatvoreni iz bezbednosnih razloga. Prošlog meseca, elementi Islamske države koji su i dalje operativni iu Iraku uprsko svom vojnom porazu, zapretili su da će napasti "svakoga ko učestvuje u izborima".
Dok je velika većina birališta u zemlji bila bezbedna, ranije danas prijavljen je jedan napad južno od naftnog grada Kirkuka, na jednom biralištu u Bagdadu otkrivena je bomba a stižu i drugi izveštaji o pokušajima napada na birače.
Novim sistemom glasanja elektronski se skeniraju glasačke kartice a glasačke kutije su zapečaćene da bi se izbegle manipulacije glasovima. Prema rečima portparola Nezavisne visoke izborne komisije u Irbilu, korišćeni elektronski uređaji su se pokazali "efikasnim i pouzdanim."
Posmatrači izbora kažu da ti uređaji verovatno neće zaustaviti sve pokušaje da se izmene rezultati izbora ali da su, po svemu sudeći, delotvorni.
"Postoji mnogo političkih tenzija", kaže Džalel Ibrahim, vojni oficir u penziji koji je od 1991. posmatrač iračkih izbora. "Potreban nam je snažan sistem."
Prema prvim rezultatima, odziv birača bio je nizak što je pokazatelj masovnog razočarenja Iračana posle niza vlada koje su se decenijama suočavale sa duboko ukorenjenom korupcijom, ratovima i ekonomskom krizom.
Čak su i neki birači koji su izašli da glasaju skeptični da će rezultati pozitivno uticati na njihov život.
"Umorni smo od ratova ali ne znamo šta će se dogoditi", kaže Sanger Abuzaid, suprug Pajman Salih. "Izbraćemo nove članove parlamenta ali ne znamo šta će oni moći da promene."