Prvobitan konačan rok ističe 30. juna. Prema istom izvoru neće biti nikakvo iznenađenje ako pregovori budu produženi za nekoliko dana. Ukoliko bude postignut, sveobuhvatni sporazum će biti ostvarivan u fazama, uključujući faze kako je rečeno - koje se odnose na pregovaračke strane, Bliski Istok i ostatak sveta.
Državni sekretar Džon Keri sastao se danas sa generalnim direkotorom Međunarodne agencije za atomsku energiju, dok je iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif juče otputovao u Teheran na konsultacije.
U medjuvremenu, kritičari na obe strane pojačavaju retoriku. Američke i iranske diplomate optužuju da prave sporazum sa neprijateljem.
“Govore iste stvari i u Teheranu i u Vašingtonu. I jedni i drugi kažu da pregovarački tim izlaže njihovu zemlju riziku. Pristaju na sve. Prave previše ustupaka. To će biti katastrofa. Ovo je najgora stvar koja se ikada dogodila," kaže Trita Parsi, predsednik nevladine organizacije, Iransko-američkog nacionalnog saveta.
Neke kritike, kaže Parsi možda dolaze i od pristalica iranskih rivala koji se plaše da bi Iran mogao da ojača. Međutim analitičari kažu da neke osobe sa dogmatskim uverenjima još uvek žive u prošlosti. To je i mišljenje Jana Sen-Pjera, šefa bezbednosne kompanije MOSEKON, sa sedištem u Berlinu, koji je govorio putem skajpa:
“Njihovo mišljenje bazirano je na odnosima Irana i Sjedinjenih Država 1980-tih i 90-tih, u vreme ogromnih ideoloških razlika dve zemlje. Takav mentalni sklop niti je konstruktivan, niti se može prilagoditi kontekstu 2015.”
Jer kako kaže, međunarodni odnosi danas zahtevaju, nazovi “neprijatelje” da sarađuju. Na primer, SAD I Iran sun a istoj strain u borbi protiv Islamske države.
Parsi kaže da će pitanje međunarodnih inspekcija iranskih nuklearnih postrojenja biti pažljivo isplanirani proces, a ne neometani pristup kako to priželjkuju neki političari. Drugo sporno pitanje je vremenski okvir za ukidanje sankcija Iranu. Teheran traži momentalno ukidanje:
“Sankcije su imale ogroman uticaj na život prosečnih Iranaca u kombinaciji sa nekompetentnošću i lošim upravljanjem zemljom,” kaže Parsi.
Otkako su 2006. Ujedninjene nacje naložile Iranu da obustavi nuklearne aktivnosti, međunarodne sankcije su zamrzle devizne rezerve u zapadnim bankama i ograničile trgovinsku razmenu. Parsi dodaje da će pravo nastojanje da se kritičari ubede da će sporazum biti dobar za sve početi tek kada sporazum bude postignut:
“Lako je uplesti se oko sitnica. Ovi pregovori već dosta dugo traju. Većina pitanja i problema kojima se bavimo tokom pregovora su tehničke prirode.”
On kaže da se međunarodni odnosi većinom menjaju dramatično nakon što je neka zemlja vojno poražena, ali da su ovi pregovori možda šansa da se spreči da konflikt preraste u rat.