Prvu nedelja predsednikovanja Donalda Trampa obeležilo je predsednikovo potpisivanje više dokumenata kojima se određuje politika u raznim oblastima, od povlačenja Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, do povlačenja Sjedinjenih Država iz multikontinentalnog trgovinskog sporazima zvanog Transpacifičkog partnerstvo.
Neki od ovih dokumenata pojavili su se u formi predsedničke uredbe, a neki kao memorandum Bele kuće. U čemu je razlika? Koju vrstu snage oni nose i koje su bile najpoznatije?
Predsednička uredba protiv memoranduma
Pre svega, oba instituta imaju ono što se zove "snaga zakona", što znači da imaju istu snagu kao zakoni koje usvoje oba doma Kongresa i potpiše predsednik.
Razlike su suptilnije:
- Predsedničke uredbe su pobrojane i objavljene u Saveznom registru, službenom glasniku vlade Sjedinjenih Država, dok memorandumi ne moraju da budu objavljeni tamo.
- Predsedničke uredbe moraju precizirati šta im je osnova, da li Ustav, ili zakon.
- Predsedničke uredbe moraju ukazati i na cenu izvršenja uredbe; memorandum ne mora da naglašava cenu, osim ako ne prelazi 100 miliona dolara.
Neke od najvećih
Svaki predsednik SAD, izuzev Vilijama Henrija Harisona, izdavao je predsedničke uredbe i memorandume, od Džordža Vašingtona pa sve do predsednika Trampa. Frenklin Delano Ruzvelt, jedini predsednik koji je služio više od dva mandata, takođe je izdao najviše predsedničkih uredbi, u ogromnom broju od 3.721, koje su se većinom ticale mera borbe protiv Velike depresije i američkih akcija tokom Drugog svetskog rata.
Neke uredbe su doslovce promenile istoriju, nabolje ili nagore. Evo nekih od najpoznatijih:
Proglas o emancipaciji: Predsednik Abraham Linkoln izdao je Proglas o emancipaciji 1. januara 1863. Oslobodio je sve robove koji su živeli u Konfederaciji tokom Građanskog rata. Pošto su se južne države otcepile iz Unije, proklamacija je imala malo efekta u početku, osim što je značila slobodu za mnoge robove koji su prebegli u severne države.
Novi sporzaum, poznat pod originalnim nazivom "Nju dil": Usred Velike depresije, Frenklin Delano Ruzvelt izdao je mnoge uredbe osmišljene da obezbede nezaposlenoj Americi da ponovo radi. Tokom zime 1933, on je uspostavio Administraciju za građanske poslove, koja je stvorila četiri miliona novih vladinih poslova. Takođe je iskoristio predsednički autoritet kako bi kreirao Izvozno-uvoznu banku, a 1934. Administraciju za ruralnu eliktrifikaciju, koja je dovela električnu struju u udaljene krajeve zemlje.
Premeštanje Amerikanaca japanskog porekla: Nakon napada Japana na Per harbor na Havajima 1941, Ruzvelt je potpisao Predsedničku uredbu 9066, koja je dozvolila vojnim vođama da odrede strateške delove zemlje kao "vojne oblasti… iz kojih neke ili sve osobe mogu biti udaljene". Takođe je dao vojsci odgovornosti da "obezbedi stanovnicima… koji su udaljeni… prikladan transport, hranu, sklonište i druge uslove smeštaja koji mogu biti potrebni". Rezultat je bio da je 120.000 ljudi, žena i dece, većinom američkih građana japanskog porekla, bilo deportovano sa američke zapadne obale i smešteno u interne kampove između 1942. i 1945.
Desegregacija Vojske: Godine 1948, tri godine nakon okončanja Drugog svetskog rata, predsednik Hari Truman izdao je Predsedničku uredbu 9981, koja je zvanično ukinula segregaciju u Vojsci Sjedinjenih Država. Uredba je bila jednostavna izjava: "Uvodi se jednakost u odnosu i šansama za sve pripadnike Oružanih snaga, bez obzira na rasu, boju, religiju ili nacionalno poreklo". Do tog trenutka, vojne jedinice bile su podeljene po rasi; vojnici su obučavani, radili su i čak se i borili u grupama razdvojenim po rasi.
Potpisi vremena
Tek nekolicina od nekoliko hiljada predsedničkih uredbi i memoranduma koji su izdati, važni su momenti poput onih koji su ovde opisani. Neki od njih predstavljaju frustraciju predsednika koji se suočava sa neprijateljski nastrojenim Kongresom koji nije voljan da usvaja određene zakone. Drugi su izraz tema od velike važnosti. Zajedno, oni nude pogled u američku istoriju i prioritete svakog predsednika i vremena u kom je on služio.