Epidemija ebole u Zapadnoj Africi izgleda da se stišava. Ali stručnjaci upozoravaju da još nije kraj i da neće biti poslednja. Epidemija je ukazala na hitnost u pronalaženju delotvornih terapija. Iako do pronalaska leka predstoji dugačak put, istraživači testiraju neke nove pristupe ali takođe i neke stare.
U USAMRIID-u, najvećoj američkoj vojnoj laboratoriji za infektivne bolesti u blizini Vašingtona, naučnici rade sa nekim od najgorih virusa na svetu, kao što su antraks, lasa, marburg. Oni proučavaju mikroorganizme koji bi mogli da budu korišćeni kao biološko oružje. Ali epidemija ebole privukla je svu njihovu pažnju, kaže istraživač Trevis Voren.
“Naše mašine zaista rade bez prekida od juna, kada je virus ebole stvarno došao do izražaja.”
Kao jedno od samo nekoliko mesta na kojima može da se radi sa ebolom bezbedno, USAMRIID je pomogao da se razviju neki od najobećavajućih lekova protiv te bolesti.
Jedan, nazvan TKM Ebola, bori se protiv bolesti na nov način, tako što utiče na gene virusa, koji se nalaze na lancu ribonukleinske kiseline - RNK. Geni sadrže uputstva koja navode inficirane ćelije da prave više virusa. Lek TKM Ebola sadrži mali deo virusove RNA, umotane u paket koji upozorava odbrambene mehanizme ćelije.
“Tu su enzimi koji bukvalno odgrizu viralni RNA i unište ga. Jedanom kada je uništen, virus prestaje da funkcioniše”, kaže Trevis Voren.
TKM ebola je još u ranoj fazi testiranja. Ali USAMRIID takođe pomaže razvoj drugih, manje egzotičnih lekova čije testiranje na ljudima je počelo u Zapadnoj Africi.
“Imamo veliki broj proizvoda koji se već koriste protiv virusa gripa, HIV-a, hepatitisa Ce i sada počinjemo da se fokusiramo na korišćenje tih vrsta terapija protiv virusa ebole.”
Jedan od njih, nazvan Favipiravir je već odobren u Japanu za borbu protiv gripa. Humanitarna organizacija Lekari bez granica testira ga u Gvineji. ZMap, eksperimentalni lek odgajen u stabljikama duvana, bio je takođe deo projekta USAMRIID-a. On je zasnovan na proteinima koje naš imunološki sistem koristi u borbi protiv infekcija, kaže šef za virusnu imunologiju na institutu, Džon Daj.
“Napravili smo koktel od tri antitela, tri proteina za koje znamo da deluju protiv virusa i spojili ih. I kada ih ubrizgamo, to pomaže u kontrolisanju virusa.”
Testiranje treba da počne u Liberiji. Ali pacijenti koji su preživeli ebolu već imaju ta antitela u svojoj krvi. Doktor Daj takođe istražuje mogućnost upotrebe krvi preživelih za tretiranje bolesti.
U međuvremenu, istraživači na drugim mestima koriste mašine za testiranje mogućnosti protiv ebole u lekovima koji se već koriste za druge bolesti. Mikrobiolog u bolnici Maunt Sinaj, Adolfo Garsija Sastre, govorio je sa Glasom Amerike putem Skajpa.
“Ako se i jedan pokaže kao dobar inhibitor među lekovima koji su već odobreni za ljudsku upotrebu, tada je mnogo lakše da se brzo krene ka upotrebi za ljude jer je već poznat bezbednosni profil određenog leka.”
Sastre i njegove kolege pronašle su više od 50 lekova do sada koji izgleda da obećavaju. Ako se za bilo koji ustanovi da usporava epidemiju, zagovornici kažu da će sledeća pitanja biti, koliko je dostupan, koliko će da košta i ko će da plati.