Po prvi put u poslednjih pet godina većina ispitanih građana, 51 odsto, misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja, dok podrška politici "čvrste ruke" kao najbolje za izlazak iz krize podrška opada i danas iznosi 44 odsto. Istovremeno, tek svaki četvrti građanin zainteresovan je za politiku i misli da svojim angažmanom može da utiče na promene u društvu, što je takođe najniži procenat u poslednjih pet godina. U to da su mediji saveznik u borbi protiv problema danas veruje samo 28 odsto građana, što je ozbiljan pad u odnosu na prošlogodišnjih 40 odsto.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja javnog mnjenja "Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji", koje petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos stratedžik marketingom, uz podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji.
Direktorka CRTA-e Vukosava Crnjanski rekla je da su rezultati o učešću građana u demokratskim procesima "alarmantni" i da pokazuju da građani ne veruju u efikasnost građanskog učešća. “Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji, ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima.
Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje", rekla je Vukosava Crnjanski.
Donosioci odluka, nastavila je, moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru.
U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruje da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).
"Ti mehanizma beleže drastičan pad. U pitanju je, pre svega odnos sa parlamentom i to - kontaktiranje poslanika u skupštini, učešće u organizovanim pritiscima građana na parlament", kazala je ona i precizirala da je tom mehanizmu spremno da pribegne, odnosno da u njega veruje, samo osam procenata građana.
Slaba obaveštenost, ali - politika ipak na prvom mestu
Direktorka istraživanja Ipsos Stratedžik marketinga Svetlana Logar rekla je da građani ocenjuju da su najbolje obavešteni o politici u Srbiji.
"I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je ona.
Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).
"O Skupštini Srbije 60 odsto građana kaže da ne zna ništa ili zna veoma malo. O ulozi poslanika ne zna 68 odsto njih. Vrlo zanimljivo o ulozi poverenika za informacije od javnog značaja čak 77 odsto građana je reklo - uopšte nisam obavešten", rekla je Logar.
Ipak, zainteresovanost građana za učešće na izborima sistematski raste. "Preko 70 odsto gradjana je ovog trenutka reklo da bi izašlo na izbore".
Međutim, među razlozima za glasanje dominira oseđanje obaveze, a ne želja da se zaista utiče na politiku.
"Kada pitate građane šta im je motiv za izlazak na izbore velika većina skoro 60 odsto građana kaže da je to njihova građanska dužnost, a nešto više od trećine stvarno žele da na taj način utiću na politiku koja će sprovoditi u Srbiji", kazala je Logar.
"Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku" smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.
I dalje je u blagom padu postotak građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.
"U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto" izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorant Centralnoevropskog univerziteta.
Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.
Istraživanje je sprovedeno od 21. do 26. oktobra na reprezentativnom uzorku od preko 1.000 stanovnika.
Rezultate istraživanja možete videti ovde.