Iako se Zapadni Balkan često predstavlja kao žarište nezakonitih aktivnosti, taj region je relativno malo tržište za organizovani kriminal - veliki novac se zarađuje na drugom mestu, kaže se u izveštaju Globalne inicijative "Transnacionalna hobotnica - globalni centri balkanskog organizovanog kriminala" autora Voltera Kempa koji je objavljen u petak ujutro.
U izveštaju se pokazuje zašto i kako su se grupe sa zapadnog Balkana angažovale u sferi organizovanog kriminala u inostranstvu, posebno u Južnoj Africi, Turskoj, Australiji kao i u nekim zemljama Latinske Amerike i Zapadne Evrope.
"U većini žarišta, kriminalne grupe sa zapadnog Balkana su se pomerile u lancu vrednosti u poslednjih 20 godina. Muškarci iz malih gradova Zapadnog Balkana sada organizuju višetonske pošiljke kokaina iz džungli Latinske Amerike kroz neke najprometnije luke u Evropi na ulice svojih prestonica. Mornari iz malih balkanskih luka koriste jahte za slanje droge u Južnu Afriku i Australiju ili migrante iz Turske u Zapadnu Evropu. Kokain je jedna od najpoželjnijih roba za kriminalce sa zapadnog Balkana", kaže se u izveštaju.
Izveštaj pokazuje kako se grupe iz regiona bave finansiranjem, transportom i distribucijom velikih količina kokaina koji se isporučuje iz Južne Amerike u Evropu.
"Dobri kontakti sa lokalnim kriminalnim grupama i pristup kokainu na izvoru, u kombinaciji sa njihovim prisustvom u većim evropskim lučkim gradovima, znači da kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana mogu da kontrolišu potpunu isporuku kokaina. To im omogućava da smanje cene, da uštedu prebace na potrošače, dostave im dobar kvalitet po fer ceni i na taj način nokautiraju konkurenciju. Zahvaljujući ovom poslovnom modelu, neke kriminalne grupe sa zapadnog Balkana sada su u prvoj ligi kriminala", stoji u izveštaju.
Tekst pokazuje da su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, koje posluju u inostranstvu, moderne, dinamične i preduzetničke. Pokazale su sposobnost prilagođavanja, primene inovacija i korišćenja tehnologije u svoju korist, kaže se. Na primer, upotrebom šifrovanih oblika komunikacije, istraživanjem novih ruta i sredstava trgovine ljudima i pranje svog novca kroz kripto valute, offshore utočišta i u njihove matične zemlje.
"Većina kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana uglavnom deluje diskretno i efikasno u globalnim žarištima, uprkos reputaciji nasilja. Čini se da je veći deo nasilja među grupama povezan sa poravnanjem računa bilo unutar sopstvenih redova, bilo sa rivalima. Izveštaj sugeriše da ne postoji 'balkanski kartel' kao takav, mada grupe iz regiona ponekad rade jedna sa drugom, a postoje i slučajevi multietničkih grupa", navodi se.
Ne postoji jedan centar
Autor iznosi glavno zapažanje da ne postoji jedan centar koji koordinira aktivnostirazličitih kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana u inostranstvu.
"Na Zapadnom Balkanu ne postoji jedna država koja je sedište kriminala, niti jedan glavniorganizator u regionu koji stoji iza aktivnosti različitih grupa Zapadnog Balkana. Međutim, ovaj region ima takve istorijske i društveno-ekonomske prilike koje sudoprinele nastanku okolnosti zbog kojih su se kriminalne aktivnosti preselile uinostranstvo. Takođe ima i političku ekonomiju, u nekim slučajevima čak i vlastpovezanu sa kriminalom i sve to doprinosi nastanku faktora privlačenja zahvaljujućikojima pojedinci i grupe traže ili nude zaštitu, razvijaju mreže i peru ilegalno stečennovac."
Jedna od glavnih spona između globalnih žarišta i Zapadnog Balkana ima veze sa logistikom, nastavlja se.
Region je tako pozicioniran da je oduvek bio važno raskršće, na primer, trgovine heroinom balkanskom rutom ili glavno čvorište za krijumčarenje migranata.
Negde od 2010. godine, region je postao glavno središte za trgovinu kokainom. Uprotekloj deceniji bilo je više zaplena u crnogorskim i albanskim lukama, kao što su Bar i Drač, što ukazuju na to da se te luke koriste za pretovar kokaina koji dolazi iz Latinske Amerike, a koji se zatim šalje na glavna tržišta u Italiji i centralnoj Evropi, stoji u tekstu.
Drugi važan razlog jeste pranje zarade od kriminala širom regiona.
"Izgleda da ovoima poseban uticaj na nekretnine i izgradnju – tako što utiče na rast cena uprkostome što ne postoji povećanje prihoda. Ostale popularne metode pranja novcasu kroz turističku industriju, kockanje, kol centre, menjačnice i novčane doznake izinostranstva", navodi autor.
Neke grupe šalju novac u svoje zemlje u pošiljkama skrivenim u posebnonapravljenim pregradama u automobilima i džipovima. Takođe postoje indikacijeda neke od sofisticiranijih grupa peru svoj prihod direktno u Zapadnoj Evropi, u ofšor rajevima ili u kriptovalutama.
Iako su zemlje Zapadnog Balkana prilagodile svoje zakone protiv pranja novca i nelegalnih finansijskih tokova kako bi udovoljileevropskim standardima, u praksi se situacija često opisuje kao sasvim suprotna tome.
Biće zanimljivo videti uticaj ovog novca na ekonomije – posebno na Zapadnom Balkanu – ako nastupi kriza likvidnosti kao posledica pandemije Kovid-19, navodi se u izveštaju.
"Trbuhom za kruhom"
Iako se problem organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu u velikoj meri preselio u inostranstvo, aktivnosti ovih kriminalnih grupa nanose štetu ugledu zemalja iz kojih dolaze, posebno u procesu pridruživanja EU, kaže se u tekstu.
Takođe se podseča da neki od osnovnih razloga ugroženosti zbog kojih su ljudi u prošlosti napuštali zapadni Balkan još uvek postoje - nezaposlenost, korupcija, nedostatak mogućnosti, nezadovoljstvo njihovim vladama i spor proces pristupanja EU.
Izveštaj upozorava da "ako se ta pitanja ne reše, i dalje će postojati grupa mladih ljudi na zapadnom Balkanu ili u dijaspori spremnih da rizikuju i žive život kriminala".
Lek
Izveštaj poziva na efikasniju saradnju u sprovođenju zakona, praćenje imovine i njeno oduzimanje, te razmenu informacija, bar zbog toga što počinioci imaju tendenciju da koriste višestruki identitet.
Takođe se naglašava potreba za smanjenjem potražnje za dobrima i uslugama koje pružaju kriminalne grupe sa zapadnog Balkana. Kako se navodi, "i dok neki kritičari i rubrike u medijima mogu da oglašavaju alarm zbog kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana, malo njih ističe da su oni služba za dostavu nedozvoljene robe na tržištima Zapadne Evrope“.
Istraživanje Opservatorije civilnog društva GI-TOC-a za suzbijanje organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi zasnovan je na podacima, informacijama i analizama koje su sakupili i delili akteri civilnog društva širom Zapadnog Balkana, kao i eksperti (posebno istražni novinari) u zemljama gde su aktivne kriminalne grupe sa zapadnog Balkana, navode autori.
