Gotovo trećina britanskih firmi moglo bi da prebaci svoje operacije u inostranstvo zbog očekivanog britanskog odlaska iz Evropske unije, pokazalo je istraživanje sprovedeno među 1.200 direktora kompanija, dok je politička pat pozicija zaoštrila strahovanja u poslovnom svetu.
Istraživanje organizacije Istitut direktora pokazalo je da 16 odsto biznisa već ima planove za premeštanje, dok drugih 13 odsto "aktivno razmatra" taj korak.
Grupa je saopštila da dok se naslovi u medijima fokusiraju na velike kompanije, manje pažnje poklanjaju manjim biznisima i njihovim koracima ka premeštanju.
Direktor Instituta, Edvin Morgan, rekao je da manje firme po pravilu imaju manje resursa, pa zato "razmišljanje o tako skupom smeru akcija čini jasnom poziciju u kojoj se nalaze".
Britanija bi trebalo da napusti Evrppsku uniju do 29. marta, ali sporazum o razvodu zapeo je između vlade premijerke Tereze Mej i bloka krajem prošle godine, nakon što ga je britanski parlament.
Britanski zakonodavci glasali su ove nedelje da pošalju Mejovu nazad u Brisel kako bi zatražila promene u sporazumu o razvodu. Ali EU je decidna da se o sporazumu ne može ponovo pregovarati, što ostavlja Britaniju da se tetura ka ivici litice i odlasku iz bloka na način za koji mnogi biznisi strahuju da bi mogao da izazove ekonomski haos.
Istraživanje objavljeno u petak pokazalo je da su prozivodne delatnosti nagomilale dobra po rekordnoj stopi u januaru, kako bi se pripremile za potencijalni poremećaj koji bi Bregzit mogao da izazove u trgovini.
Posmatranje oko 600 proizvođača, koje je sprovela istraživačka kompanija Markit i Institut za istraživanja i nabavke Čartered pokazalo je da su inventari finalnih proizvoda naglo porasli, dok je optimizam u sektoru na 30-omesečnom minimumu, a broj radnih mesta počinje da se smanjuje.
Viši zvaničnici vlade najavili su da bi Britanija mogla da zatraži odlaganje Bregzita, kako bi se dobilo vreme za pronalaženje rešenja.
Odlaganje bi moralo da potvrdi 27 preostalih država članica EU. Irska ministarka za Evropu, Helen Mekenti, rekla je da će se blok verovatno složiti, sve dok Britanija ima dobre razloge.
"Nema svrhe u traženju produžetka ukoliko za tri meseca završimo na istom mestu", rekla je. "Treba da imamo jasan smer od vlade Velike Britanije kako bismo videli šta želimo da postignemo".
Tačka zapinjanja sporazuma za mnoge britanske zakonodavce su granične mere poznate kao "zaštitna mreža", što je zaštitni mehanizam koji treba da zadrži Britaniju u carinskoj uniji sa EU i ukloni potrebu za uvođenjem granične kontrole na granici između britanske Severne Irske i Republike Irske koja je članica Evropske unije, nakon Bregzita.
Granična oblast bila je neuralgična tačka tokom decenijama dugog konflikta u Severnoj Irskoj koji je odneo 3.700 života. Slobodan protok ljudi i kapitala preko gotovo nevidljive granice podupire lokalne ekonomije i mirovni proces u Severnoj Irskoj.
Mnogi britanski zakonodavci koji podržavaju Bregzit plaše se da će "zaštitna mreža" zarobiti Britaniju u regulatornom strojevom koraku sa EU i kažu da neće glasati za sporazum Tereze Mej ukoliko to ne bude uklonjeno.
Mej je obavestila lidere EU o mogućim promenama, ali britansko stajalište izazvalo je ogorčenje među političarima u bloku, koji podsećaju da je Mej potpsiala sporazum koji sada želi da izmeni.
"To je bio sporazum koji je ispregovaran sa Britanijom, od Britanije", rekla je Mekanti. "Oni nisu bili posmatrači u odvojenoj sobi. Postojala je diskusija, pregovori, napravljeni su kompromisi na obe strane".