Linkovi

Vejvoda: Bez dramatičnih događaja


Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda

Bivši predsednik Balkanskog fonda za demokratiju, sada potpredsednik Nemačkog Maršalovog plana boravio je nadavno kratko u Beogradu i tom prilikom je dao intervju Glasu Amerike. Vejvoda je govorio o Kosovu, Evropskoj uniji, regionu i drugim važnim temama..

Posle godinu na mestu potpredsednika Nemačkog Maršalovog fonda sa sedištem u Vašingtonu Ivan Vejvoda u razgovoru za Glas Amerike kaže da ovdašnja zbivanja, iz američkog ugla deluju daleko manje dramatično nego što ovde izgledaju. Shodno tome, i pažnja Stejt Departmenta je daleko više usmerena ka Bliskom ili Dalekom istoku, nego prema Kosovu ili čitavom regionu jugoistočne Evrope, kaže Vejvoda:

"Mi smo veoma nisko na lestvici dnevnog reda međunarodne politike. Iz dobrih razloga – jer se ovde ništa dramatično ne događa kada se gleda izvana. Prošli su ratovi pre 10 godina, pregovarački tokovi su u hodu, krenuo je dijalog između Beograda i Prištine. Jeste da iz naše vizure to izgleda strašno komplikovano, da nikada neće biti rešeno, da je povuci-potegni. Ali kada se gleda iz Vašingtona vi vidite da to ipak ide nekim svojim tokom."

Kako smatra Ivan Vejvoda, iako je evropska odluka od 9.decembra ipak loša vest, može se smatrati da je davanje statusa kandidata Srbiji odloženo do marta – uz očekivanje da se to tada otklone nesporazumi. Po njegovim rečima, najvažnije je da se rešavanje problema ne požuruje, jer je dosadašnja istorija pokazala da se ovde radi o procesima za koje je potrebno vreme:

"Ne možemo mi kosovsko pitanje da rešimo evo ovde, sada ovog popodneva. I zato ja govorim o Kosovu kao o jednom evropskom primeru. Svi ti primeri su zahtevali vremena – Severna Irska, samo to da pomenem, devet godina je bilo potrebno. I kada ja odgovaram na njihova pitanja, upravo to podvlačim – nemojte tražiti nekakvum, kako smo nekada govorili, olako obećanu brzinu, kad ne može. Pogledajte bilo koji evropski primer – to se nije tako rešavalo. Prosto, dajte vreme vremenu."

Sa druge strane, odlična komunikacija koju su uspostavili predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović govori o sve boljoj regionalnoj saradnji, koja je posmatrano iz evropskog ugla, važan uslov u procesu evropskih integracija, smatra Vejvoda. Uz primere privredne, kulturne i svake druge saradnje koja se odvija u pozadini približavanja na zvaničnom nivou može se, po mišljenju sagovornika Glasa Amerike govoriti o daljem produbljenju odnosa u regionu, pogotovu iz ugla promene vlasti u Hrvatskoj i nagoveštaja još boljih odnosa:

"Nešto se polako vraća u neke ustaljene tokove. Jeste da smo sada različite države, ali sve ono drugo je neophodno jer shvatamo svi da smo veoma male zemlje i da jedni bez drugih ne možemo. I da smo relevatni jedino kao region."

Iako je odlaganje dobijanja statusa kandidata poremetilo planiranu agendu evropskih integracija, po mišljenju Ivana Vejvode nisu do kraja izgubljeni svi izgledi da se možda krajem 2012-te i započnu pregovori sa Unijom:

"To je bitno zato što je to nekakvo usidrenje, gde stajete na te pregovaračke šine i onda kroz 33 poglavlja dolazite do uređenijeg društva. A Evropska unija je neka vrsta diplome za to da ste svoje društvo učinili boljim."

Događaji u drugoj polovini ove godine – odredili su i najvećoj meri i smer događaja u 2012-toj – u martu se očekuje da Brisel ponovo razmotri zahtev Srbije za dobijanje statusa kandidata, a odmah zatim uslediće i parlamentarni izbori:

"Izbori su, kao i uvek istorijski. Vidim sada u Americi, tamo govore o predsedničkim izborima kao istorijskim. Dakle, nismo jedini koji ističemo taj pridev za ove izbore koji slede. Istorijski su jer dolaze u trenutku kada se kada se baca to sidro u Evropu – i zato su oni važni."

U svakom slučaju 2012-ta neće biti ništa manje lakša od 2011-te, smatra Ivan Vejvoda i dodaje da stvari treba ipak staviti u malo širi, istorijski kontekst. Iz tog ugla, stvari ipak deluju daleko manje crno i loše nego što se možda danas čine.

XS
SM
MD
LG