Posjeta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Crnoj Gori veoma je značajna, kaže za Glas Amerike potpredsjednik Njemačkog Maršalovog fonda u SAD Ivan Vejvoda, koji smatra da su šanse Crne Gore da do kraja godine dobije pozivnicu za članstvo u alijansi velike.
„Ja bih svakako rekao da je to verovatnije. Čak bih stavio šanse na negde 80 odsto. To je moje lično mišljenje iz svega onog što čitam, vidim, čujem u razgovorima...“
Potpredsjednik Njemačkog Maršalovog fonda ističe da posjeta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga i sve ono što je postignuto nakon samita u Velsu, ukazuju na to da se nešto vjerovatno priprema.
„Mislim da je došlo do jednog sazrijevanja mnjenja u glavnim zemljama i članicama NATO-a, pa rekao bih u svim članicama, da je proteklo mnogo vremena od poslednjeg proširenja NATO-a 2009. godine, kada su Hrvatska i Albanija pristupile punoporavnom članstvu i da je, s obzirom na spremnost, zrelost i pripremljenost Crne Gore, vreme da se pristupi tom zadatku. Verovatno je poseta generalnog sekretara i u tom smislu usmerena, da i sam lično dobije uvid u to šta je učinjeno i šta još možda treba da se učini.“
Pitanje da li su svi uslovi ispunjeni za prijem Crne Gore, razmatra i američka administracija, kaže Vejvoda.
„Čini mi se da je naklonjenija sada nego što je bila prije 12 meseci ili možda čak devet meseci.“
Aktuelne geopolitičke okolnosti, te sve ono što Crna Gora sama čini, promijenili su mišljenje u pojedinim evropskim prijestonicama, prije svega Njemačkoj.
„Imao sam priliku i da boravim u Francuskoj protekla dva meseca i tamo sam čuo različite stavove, ali ipak postoji razumevanje da ukoliko su svi ZA, uključujući SAD, Nemačku, Veliku Britaniju, da se oni neće usprotiviti takvoj odluci.“
Vejvoda smatra da je Crna Gora ispunila većinu zahtjeva za članstvo.
„Ne znam da li je apsolutno spremna, ali ne znam ko je bio apsolutno spreman. Sigurno zemlje poput Rumunije i Bugarske nisu bile apsolutno spremne, ali vidimo koliko je danas važno da su one članice tog saveza i Evropske unije u trenutku zaista kada postoji jedna nestabilna bezbednosna situacija.“
Jedan od glavnih uslova za pozitivnu odluku alijanse je povećanje javne podrške za članstvo. Naš sagovornik očekuje da će ona porasti u trenutku dobijanja poziva.
„Zato je važno da političari i oni koji su za pristupanje budu stalno spremni da objašnjavaju zašto je to važno za Crnu Goru, koji su to interesi, bezbednosni i naravno ekonomski, koji su veoma bitni, jer su sve članice koje su pristupile NATO-u imale taj benefit što su se investitori osjećali bezbjednije, ako je jedna zemlja bila kandidat odnosno posle članica.“
Potpredsjednik Njemačkog Maršalovog fonda podvlači značaj crnogorskog članstva i za cjelokupni region.
„Jer se radi o bezbednosti celog regiona, bezbednosti Crne Gore svakako, jer kako ja to često kažem, ceo naš region Zapadnog Balkana, dakle ove zemlje koje nisu još integrisane u Evropsku uniju ili NATO, sačinjavaju unutrašnje dvorište EU i NATO-a, jer smo okruženi sa svih strana tim zemljama.“
Susjedne zemlje, u kontekstu daljeg učvršćivanja bezbjednosti u regionu, pozitivno gledaju na pristupanje Crne Gore NATO-u, zaključuje Vejvoda.