Prva obeštećenja za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata počeće da se isplaćuju u decembru, a budžetom za ovu godinu predviđene su dve milijarde dinara za ovu namenu, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić u izjavi za medije.
Obeštećenje vlasnika ili naslednika u procesu restitucije će biti moguće kada Vlade Srbije donese odluku o koeficijentu obeštećenja, kaže Sekulić i dodaje da očekuje da tokom meseca Ministarstvo finansija izađe sa konkretnom odlukom - koeficijentom ili nekim drugim rešenjem koje je omogućeno Zakonom.
Kako navodi Sekulić, isplata će biti omogućena u formi obveznica.
Doneto je tačno 916 rešenja o pravu na obestećenje, ali na koliko njih će biti podeljene dve milijarde dinara znaće se u decembru kad budu doneta rešenja i za ovu godinu, jer je Zakonom o restituciji predviđeno da tada počne isplata obeštećenja u obveznicama na rok od 12 godina, uz godišnju kamatu od dva odsto, kaže Sekulić.
"Za starije sugrađane rok dospeća obveznica, sa kojima će inaće biti moguće trgovati na berzi, je pet godina, a kraći rok će važiti i za one kojima se pravo i iznos na obeštećenje utvrdi u petoj godini izdavanja obveznica, i iznosiće sedam godina", pojašnjava Sekulić.
Prema zakonskom rešenju sve obveznice moraju biti isplaćene od 2018. do 2030. godine, bez obzira kada je rešenje doneto, objašnjava Sekulić i podseća da je ukupan predivđeni iznos za to dve milijarde evra.
Restitucija u naturi, kaže on, završena je 90 odsto, tačnije vraćeno je više od 6.000 objekata i poslovnih zgrada i 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok će za ostalih 10 odsto, što je oko 20.000 zahteva, biti doneta rešenja o obeštećenju.
Agencija je u saradnji sa Poreskom upravom prošle godine procenila imovinu koja ne može biti vraćena u naturi. Za slučajeve u kojima se odlučuje o obeštećenjima, Sekulić kaže da je to zakonom precizno određeno i da se najčešće radi o slučajevima kada je imovina prodata u postupku zakonite
privatizacije ili otkupom stanova 90-ih.
Postoje slučajevi kada objekat više ne postoji, jer je srušen, kada je reč o izgrađenom građevinskom zemljištu, kada je prodato u postupku zakonite privatizacije ili služi za poslove države, ministarstava i drugih organizacija. To je izuzeto od restitucije i ide na obeštećenje, jer je tu imovinu nemoguće
vratiti u naturi zato što na tim stvarima ne postoji zakonito pravo svojine drugih lica objašnjava Sekulić.
Država ima svoje limite u pogledu finansija i imovine, te se i restitucija kreće u okviru realnih mogućnosti države, kaže Sekulić, navodeći da je vlasnicima ili naslednicima Zakonom ograničena isplata obeštećenja do 500. 000 evra.
"To je mehanizam koji je uključen u Zakon kako ne bi došlo do probijanja sume od dve milijarde evra. Biće nezadovoljnih, ali ni mnogo bogatije zemlje u svetu, kao na primer Nemačka, nisu uspele da nadoknade štetu 100 odsto", kaže direktor Agencije za restituciju.
Sekulić ocenjuje da će restitucija biti završena, s obzirom na tempo rešavanja predmeta i kapaciteta Agencije, najkraće za pet, a najduže za osam godina.
Procenjuje da će za pet godina biti gotove sve prvostepene odluke, i navodi da je do sada obrađeno 65 odsto podnetih zahteva, a u naredne dve do tri godine očekuje i drugostepene postupke, za koje smatra da bi mogle da produže restituciju.
U tom periodu treba da se okončaju svi postupci i da se arhiva u elektronskom i papirnom obliku sredi, a onda zajedno sa vladom da se konstatuje kraj restitucije, a da se Agencija transformiše ili ukine, kaže Sekulić.