O politici administracije bivšeg predsednika SAD Džordža Buša starijeg na Balkanu za Glas Amerike govore ambasadorka Dženifer Braš, američki karijerni diplomata u penziji, koja je u više navrata bila na diplomatskim položajima na Balkanu i Ivan Vejvoda, bivši potpredsednik za program Nemačkog Maršalovog fonda ovde u Vašingtonu.
Dženifer Braš, koja je između ostalog bila i otpravnik poslova u ambasadi u Beogradu od 2007. do 2010. i zamenika šefa UNMIK-a na Kosovu od 2014. do 2015, kako je rekla za Glas Amerike, prebačena je 1991. iz Poljske u Beograd i Sarajevo, kao “oči i uši administracije u periodu širenja rata iz Hrvatske na Bosnu i Hercegovinu”. To je period koji se u velikoj meri poklapa sa administracijom predsednika Džordža Buša starijeg.
“Bez sumnje, Džordž Herbert Voker Buš je bio jedan od najuspešnijih predsednika na planu inostrane politike u modernoj istoriji. Međutim, on je takođe bio suočen sa izazovima bez presedana, zbog pada Berlinskog zida, kolapsa Sovjetskog Saveza i nasilne dezintegracije Jugoslavije. Predsednik Buš je takođe imao pred sobom novi izazov - ojačanu Evropsku komisiju, koja je želela da upravlja evropskom politikom sama", kaže Braš i dodaje da je "na žalost, bilo propuštenih prilika na Balkanu".
"Poslednji premijer Jugoslavije Ante Marković borio se da očuva zemlju nizom skupih ekonomskih refomi. On je kontaktirao Bušovu administraciju tražeći dodatnu finansijsku pomoć, ali mu je odbijen zahtev za zajam, dok je postojeća američka pomoć ukinuta zbog kršenja ljudskih prava na Kosovu.
Pored toga, Evropska komisija je proglasila da je došlo vreme za Evropu. Kako je rekao tadašnji predsednik Evropske komisije Žak Delor: ‘Naša zajednica je sada viđena kao velika sila, i to ne samo ekonomski. Mnogo se od toga očekivalo. Moramo imati to na umu… i ispuniti naše odgovornosti’.
Sjedinjene Države su u to vreme pozdravile ovu novu rukovodeću ulogu i tadašnji državni sekretar Džejms Bejker je izrekao svoju čuvenu rečenicu o Balkanu: 'We don’t have a dog in this fight' ili u slobodnijem prevodu ‘Nemamo interes da podržimo bilo koga u ovom sukobu’.
I, treće, Sjedinjene Države su podržale oružani embargo Ujedinjenih nacija - u vidu rezolucije Saveta bezbednosti UN 713, ističući da je 'problem zapravo u tome što Balkan ima previše oružja'.
Da budemo fer, možda ništa nije moglo da spreči nasilni raspad Jugoslavije, ali je svakako bilo propuštenih prilika”, zaključila je Braš.
Vejvoda: Amerika nije očekivala raspad Jugoslavije
Ivan Vejvoda, bivši potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu, koji trenutno vodi program „Evropa u budućnost“, kao stalni visoki saradnik Instituta za društvene nauke“ u Beču, podseća da je za vreme mandata američkog predsednika Džordža Buša starijeg došlo do kraja komunizma i pada Berlinskog zida - što istovremeno znači i do kraja tri komunističke federacije: Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke i Jugoslavije.
"Raspad Jugoslavije odvijao se na najdramatičniji, najkrvaviji mogući način, što Amerika nije očekivala“, dodaje Vejvoda, "... jer kao što se sećate američka obaveštajna agencija CIA je pre Titove smrti imala predviđanja da će Jugoslavija tada da se raspadne, 1980-tih. To se nije desilo i mislim da oni nisu očekivali takav razvoj događaja“.
Poseta Bušovog emisara, državnog sekretar Džejmsa Bejkera Beogradu u junu 1991, došla je prekasno, kaže Vejvoda.
„S ove istorijske distance, dolazak Bejkera tada sa Žakom DeLorom, Predsednikom Evropske komisije sa ozbiljnim ponudama, da će i SAD i Evropa da pomognu. Nuđeno je tada, čini mi se 5 milijardi dolara, što je zaista bile pozamašna suma. Ali mislim da je tog juna 1991. godine, sećate se serije sastanaka predsednika republika, već tada bilo zaokruženo i da su Slovenja i Hrvatska najavljivale da će doslovno par dana nakon Bejkerove posete da proglase nezavisnost“.
Bejker je predsednicima Slovenije i Hrvatske rekao da neće biti priznate od strane Sjedinjenih Država, kao ni od strane evropskih saveznika Amerike.
„SAD nisu bile zainteresovane za raspad Jugoslavije. Bejkerova izjava bio je napor da se Jugoslavija održi u tom obliku kakvom jeste, takođe nisu želeli da vide turbulencije u Evropi u trenutku kada su Sjedinjene Države izvršile invaziju na Irak Sadama Huesina. Jednostavno, bili su preokupirani drugim pitanjima, posebno time šta će se dogoditi u Sovjetskom Savezu. To je bila najveća bezbednosna briga za njih u tom trenutku. Jugoslavija je bila manji predmet brige, ali kao što smo videli to je nešto što ih dugo vremena zaokuplja“.
